Back

ⓘ План XVII




План XVII
                                     

ⓘ План XVII

План XVII је назив за "шему мобилизације и концентрације" која је била усвојена од стране француских генерала у 1913, да се стави на снагу уколико дође до рата између Француске и Немачког царства, али није била ратни план или прописану кампању.

                                     

1. Позадина

Након пораза француске војске током Француско-пруског рата 1870-71, француска војска је усвајала нови баланс снага у Европи. Опасност од Немачког царства са друге стране Рајне, комбинована са губитком Алзаса и Лорена, значајно су ослабиле француску стратешку позицију.

У 1898, француски генерали усвојили су План XIV. Узимајући у обзир бројчану инфериорност француске армије, план је има дефанзивну стратегију дуж француско-немачке границе. Поред повећаног диспаритета у популацији постојао је и проблем резерве. Рат 1870-71 демонстрирао је способност немачких генерала да користе немачке путеве и пруге да снабдевају трупе и капацитет брзе мобилизације резерви и њихово распоређивање на линијама фронта. Док је француски генералски кор почињао да примењује лекцију коришћења пруга, питање коришћења резерви на линијама фронта није било решено. План XIV није узима у обзир резерве.

У 1903, План XIV је дао предност Плану XV. Још увек дефанзиван по свом карактеру, План XV је узимао у обзир резервне формације али у подређеној улози.

План XVI у марту 1909 узео је у обзир увећани ризик немачког напада преко Белгије, а модификовао га је генерал Жозеф Жофр у 1911.

                                     

2. Детаљи и оправдање

Жофр је презентовао план XVII у 1913. За разлику од осталих планова, био је то план концентрације али није укључивао фиксну војну стратегију, која је остала флексибилна за дозвољавање офанзиве у Белгији или Лорени.

                                     

3. План XVII у рату

Када је Немачка објавила рат у 1914, Француска је започела са извршавањем плана XVII у пет иницијатива, које су познате у Битка на границама:

  • Битка код Ардена - 21-23. август 1914
  • Битка код Лорена - 14-25. август 1914
  • Битка код Монса - 23-4. август 1914
  • Битка код Милхаузена - 7-10. август 1914
  • Битка код Шарлоја - 21- август 1914

Немачка стратегија, Шлифенов план, укључивао је напад преко Белгије и северне Француске како би се заобишао Париз.

План XVII је имплементиран као офанзива у Алзас-Лорена. Немачка одбрана на овом делу показала се много бољом него што се то очекивало.

У само неколико недеља, Француска је била враћена на своје стратешке позиције уз огромне губитке. У међувремену Немачка је напредовала упркос великом отпору Белгије и преко северне Француске је Париз био угрожен. Сама чињеница да је немачки напад изгубио снагу и да Жофре је могао да се реорганизуеје унутар Француске, дали су Француској могућност да са својом савезницом Британијом заустави немачки напад на Марни.

Оригинални Шлифенов план је имао мало одбране у Алзас-Лорена у циљу да се одвуче Француска војска даље од Париза унутар Немачке, а онда да се окружи и уништи. У овом смислу неуспех Француског напредовања у Алзас-Лорена помогао је успеху на Марни и сигурно је да би француска позиција била много лошија да је било више успеха.



                                     
  • него је имао и преосталих снага. Послао је своје најбоље јединице, I и XVII корпус јужно од линија близу средине Мазуршких језера, а 3. резервну дивизију
  • било је 49 становника. У близини села се налази црквица свете Марине из XVII века, која се налази под заштитом републике Србије, као споменик културе
  • црква светог Николе из XVI века. Сачуване су фреске, иконостас са осам престоних икона и олтарске двери, све из XVI или XVII века. Ту је и српска школа
  • Минхен: Искра. Самарџић, Радован 1993 Српска православна црква у XVI и XVII веку Историја српског народа. књ. 3, св. 2. Београд: Српска књижевна
  • Такође је први обратио пажњу на значај споменика касног средњег века - XVI и XVII столећа, део којих истраживања је и публиковао. Као археолог радио је
  • Михаила саграђена је на старом култном месту у XVI веку када је и осликана, обновљена је у другој половини XVII века и поново осликана. Досликавана је и пресликавана
  • са око 60.000 становника, а издвајају се и мања места Маму и Дабола. Од XVII до XIX века ови простори улазили су у оквире Краљевста Фута Џалон, које су
  • који припада Епархији тимочкој Српске православне цркве. Потиче са почетка XVII века и налази се под заштитом републике Србије, као споменик културе од великог

Users also searched:

...