Back

ⓘ Бранко Ве Пољански




                                     

ⓘ Бранко Ве Пољански

Бранко ве Пољански је псеудоним Бранислава Мицића српског књижевника и сликара, који је са братом Љубомиром започео српски авангардни покрет зенитизам.

                                     

1. Биографија

Бранко ве Пољански, односно Бранислав Мицић је псеудоним узео по Мајским Пољанама код Глине на Банији од куда вуче порекло и где је провео детињство. Школовао се на Учитељској школи у Загребу. У Љубљани је 1921. године покренуо часопис "Светокрет", "лист за експедицију на северни пол човековог духа", а у Загребу филмску ревију "Кинофон". У Прагу је организовао уметнички клуб "Зенит", шири зенитистичке идеје и суделовао на Револучној сцени сцена малог казалишта Адриа, нова врста кабареа у немачком стилу.

У часопису зенит објављивао је песме, прозу и коментаре о културним збивањима.

Сам или са братом Љубомиром Мицићем организује зенитистичке вечери у Љубљани, Загребу и Београду. Суделује 1924. године на првој Зенитовој међународној изложби нове уметности у Београду. Као представник Зенита у Паризу је 1925/26 ширио зенитистичке идеје. Симболично је раскинуо са својом књижевном делатношћу 17. јула 1927. године у Београду, када је на Теразијама разделио 2.000 примерака својих књига "Тумбе" и "Црвени петао". После тога одлази у Париз где се посвећује сликарству од којег је и живео.