Back

ⓘ Велико Ропотово




Велико Ропотово
                                     

ⓘ Велико Ропотово

Велико Ропотово је насеље у општини Косовска Каменица на Косову и Метохији. По законима самопроглашене Републике Косово насеље се налази у саставу општине Ранилуг. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Велико Ропотово површине 753 ha.

Овде се налазе Црква Светих Архангела у Великом Ропотову и Основна школа Трајко Перић Велико Ропотово.

                                     

1. Порекло становништва по родовима

Ропотово се помиње 1530. године. Данас у непосредној близини постоје два села под именом Ропотово: Големо и Мало. Најстарији родови приликом досељавања око 1750. године нису овде затекли село. Село је расло прираштајем и досељавањем.

Подаци из 1929

  • Марделићи 12 k., Св. Арханђео, досељени око 1750. године из Реткоцера код Медвеђе. Од овог рода се у криворечка села иселило око 1830. године и то: у Босце 3, у Беривојце 2, у Мочаре 1, и у Глоговце 2 куће, а око 1890. године се иселиле 4 куће у Двродељ код Лесковца.
  • Паунићи 10 k., Св. Петка. Пореклом Лингури, Власи из Румуније, а овде досељени после Марделића као мечкари из кумановског краја. Од њих је 1 кућа исељена у Северну Србију.
  • Ђечковићи или Стошићи 8 k., Св Никола, досељени око 1790. године из Велике Хоче у Метохији, због албанске освете. Прво су се настанили у Кололечу, па пређу у Братиловце и нешто доцније се настанили у Ропотову.
  • Милићи 5 k., Св Никола, досељени кад и Ђечкови из Велике Хоче у Метохији. Њихове се три куће око 1890. године иселиле у Србију.
  • Митковићи 1 k., Св. Петка. Старином су из Шумадије; живели су у вучитрнском крају, одакле су од албанске освете, пребегли у Церницу код Гњилана. У Ропотово су досељени око 1810. године.
  • Врањци 2 k., Св. Никола, досељени из врањског округа око 1830. године. Њихове се 3 куће око 1890. године иселиле у Србију.
  • Огњановци 3 k., Св. Никола, пресељени из Прилепнице око 1830. године.
  • Качари 2 k., Св. Ђорђе, досељени из Качаника око 1830. године.
  • Касаповићи 1 k., Св. Јован, пресељени из Добрчана око 1830. године. Старином су из Варшарице расељеног села код Кметовца. Као и њихови сродници у Малом Ропотову.
  • Говедаровићи 2 k., Св. Мина, пресељени из Ранилуга од истоименог рода око 1870. године као пасторци код Огњановаца.
  • Перчинковић 1 k., Св. Ђорђе Алимпије, досељен 1882. године из Башиног Села код Велеса у Македонији, и до 1922. године живео у Гњилану. У Ропотово досељен као бакалин.
                                     

2. Демографија

Насеље има српску етничку већину. Број становника на пописима:

  • попис становништва 1961. године: 722
  • попис становништва 1971. године: 796
  • попис становништва 1991. године: 829
  • попис становништва 1953. године: 620
  • попис становништва 1981. године: 770
  • попис становништва 1948. године: 560
                                     
  • први штрајк ученика ове школе. Трајао је два дана и завршио се кажњавањем великог броја ученика. Године 1898. донета је одлука о укидању јагодинске ниже
  • Бошковић Школске 1960 61. године Једанаеста београдска гимназија је добила велики број ученика и професора тадашње Петнаесте гимназије због укидања те школе
  • требало да буде велика грађевина. Предвиђено је да има приземље и два спрата, да располаже учионицама и кабинетима, канцеларијама и две велике дворане. Земљиште
  • Њихово се станиште у овом крају везује за следећа места: Станишор, Велико Ропотово Кололеч, Рајановце, Стрелицу, Ораовицу итд. Атанасијев отац Коста
  • Братиловце, Бусовата, Бушинце 1975 - 1991. године Вушинце Ваганеш, Велико Ропотово Вељеглава до 1975. године Веља Глава 2007. године подељена на Горњу
  • Гостиражња, Слепча, Зрзе, Риљево, Небрегово, Присат, Дупјачани, Дреновац, Ропотово Дабница, Долганци и Секирци бугарска организација је решила да их поврати
  • 1974. године. Налази се у Улици Милоша Великог број 11. Зграда школе подигнута је 1902, као Дом Милоша Великог а за наставу се користи од 1912. године
  • трговаца, занатлија и чиновника. После рата велика оскудица је била и у школском простору, и трајала је и велики број година и после ослобођења. Једина општинска
  • Формирање Прве женске гимназије је представљао велики корак ка унапређењу школовања девојака у Србији и у великој мери је допринело еманципацији жена у српском

Users also searched:

...