Back

ⓘ Манастир Руденица




Манастир Руденица
                                     

ⓘ Манастир Руденица

Подигли су га локални властелин Вукашин и његова супруга Вукосава, крајем XIV и почетком 15. века, а његов живопис је настао између 1402. и 1405. године трошком српског Деспота Стефана Лазаревића. Манастирска црква, посвећена Светом Илији, има основу триконхоса сажетог облика и припада Моравском стилу. Помиње се 1881. године Руденица као "мала црква у којој нема западног уплива". Током наредних векова црква је порушена и напуштена, а обновљена је 1936. године. Претходно је извршено осигуравање манастирске цркве од одрона земљу са околних брда током 1929-1931. године.

Населио се ту у полусрушеном конаку 1940. године монах Калист Милуновић. Са њим су стигли монахиља Аквилина из манастира Љубостиње братаница владике жичког Николаја са једном искушеницом, која је постала монахиња Евгенија. Варвара Пантелић, била је игуманија овог манастира од 1950. до 2016. године.

Радови на заштити њеног живописа су урађени 1971. године, док јој је архитектура конзервирана 1996. године. Данас се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја.

                                     

1. Архитектура

Црква у Руденици има основу триконхоса сажетог типа, са апсидама које су споља петостране, а изнутра полукружне. На западној страни се налази нартекс над којим се уздиже ниска калота, док се над самом црквом налази осмострана купола. Њена спољашњост је омалтерисана и подељена је на два неједнака дела кордонским венцем. Камене розете су смештене изнад, док се у области испод њега налазе прозори бифоре. Иако нема, за Моравски стил уобичајеног украсног зидања комбинацијом опеке и цигле, сама омалтерисана фасада је украшена сликарским опонашањем ћелијастог начина зидања.

                                     

2. Живопис

Живопис у цркви је очуван само делимично, у њеном доњем делу, пошто је дуго времена била порушена. Његов аутор је био сликар Теодор чије сликарство је уситњених облика с лирским сензибилитетом, изведено иконописачком префињеношћу. Сачувани су ктиторски портрети, уз које су насликани тадашњи владари Србије, браћа Стефан кнез 1389 - 1402, деспот 1402 - 1427 и Вук Лазаревић. Лик властелинке Вукосаве је такође сачуван, јер се она сматра ктиторком те цркве. Фреске светаца су насликане у стојећем положају у доњој зони, док се у простору изнад налазе само попрсја, која нису представљена у медаљонима. У унутрашњости цркве се још могу видети сцене из Страдања Христовог и Великих празника.