Back

ⓘ Међународна унија за заштиту природе




Међународна унија за заштиту природе
                                     

ⓘ Међународна унија за заштиту природе

Међународна унија за заштиту природе) је међународна организација која дјелује у пољу заштите природе и одрживог управљања природним ресурсима. Бави се сакупљањем и анализом података, истраживањем, провођењем пројеката на терену, промовисањем, лобирањем и подучавањем.

Унију су 1948. године основале Уједињене нације. Задатак МУЗП је да "утиче, охрабрује и помаже друштвима у свијету да заштите природу и да осигура да свако кориштење природних ресурса буде правично и еколошки одрживо". Тај задатак обухвата и писање и израду Црвене листе, у којој се налазе информације о угроженим врстама које су прикупили више од 10.000 научника. Током протеклих деценија, IUCN је проширио свој фокус изван очувања еколошких прилика и сада садржи питања која се односе на родну равноправност, смањење сиромаштва, одрживо пословање и сопствене пројекте. За разлику од других међународних невладиних организација, ИУЦН сама по себи има за циљ мобилизацију јавности у подршци очувању природе. Она покушава да утиче на акције влада, пословних и других интересних група, кроз пружање информација и савета и кроз лобирање и партнерства. Организација је најпознатија широј јавности по састављању и објављивању IUCN листе угрожених врста, која проћењује статус очувања врста у свету.

Према критеријумима МУЗП утврђено је шест категорија заштите природних подручја:

  • II - национални парк: заштићено подручје којим се управља углавном ради заштите екосистема и рекреације;
  • V - заштићени предео: заштићено подручје којим се управља углавном ради заштите предела и рекреације;
  • VI - заштићено подручје управљања природним ресурсима: заштићено подручје којим се управља углавном ради уравнотежене употребе природних ресурса.
  • IA - строги резерват природе: заштићено природно подручје којим се управља углавном за научне потребе;
  • IB - зона дивљине: заштићено подручје којим се управља углавном са циљем заштите аутохтоних услова;
  • IV - заштићено станиште: заштићено подручје којим се управља угавном ради конзервације путем управљачких интервенција;
  • III - споменик природе: заштићено подручје којим се управља углавном ради очувања специфичних природних обележја;
                                     

1.1. Историја Оснивање

IUCN је основан 5. октобра 1948. године у француском градићу Фонтенбло, када су представници влада и организација за очување потписали формални споразум о оснивању Међународне уније за заштиту природе IUPN. Сматра се да је први гонг владиних и невладиних организација. Иницијатива за успостављање нове организације је дошла из Унеска, а посебно од првог генералног директора, британског биолога Џулијана Хакслија. Он је као први генерални директор Унеска, преузео је иницијативу за успоставу IUCN. Циљеви нове уније су били да подстиче међународну сарадњу у заштити природе, за промоцију националних и међународних акција и да се прикупљају, анализирају и дистрибуирају информације. У време оснивања IUCN је једина међународна организација са фокусом на читав спектар заштите природе: у припреми за ову конференцију по први пут је приређена листа озбиљно угрожених врста, претеча IUCN Црвеној листе угрожених врста. У првим годинама свог постојања, финансирање IUCN готово у потпуности зависило од Унеска, који је био приморан да привремено смањи активности када је овај неочекивано завршио рад, 1954. године.

IUCN је био успешан у привлачењу истакнутих научника и идентификацији важних питања као што су штетно деловања пестицида на дивље животиње, али многе идеје које је развио нису спроведене у дело. То је узроковано неспремношћу да делује у име влада, неизвесности IUCN мандата и недостатак средстава. Године 1956. IUCN је променио име у Међународна унија за заштиту природе и природних ресурса.

                                     

1.2. Историја Повећање значаја и признања: 1956-1965

Током 1950-их и 1960-их Европа је ушла у период економског раста, а формалне колоније су постале независне. И једно и друго је имало утицај на рад IUCN. Кроз волонтерско тј. про боно укључивање стручњака и њихових комисија, IUCN је био у могућности да покрене пуно акција, док је још радио на ниским прорачунима. Проширио је своје односе са агенцијама УН-а и успоставио везе са Већем Европе. Године 1961, на захтев ECOSOC-а, Економског и социјалног савета организације Уједињених Нација, IUCN је објавио прву глобалну листу националних паркова и заштићених подручја која се од тада ажурира. IUCN је најпознатији по објављивању Црвене књиге о статусу очувања врста, која је први пут објављена 1964.

IUCN је почео да игра улогу у развоју међународних уговора и конвенција, почевши са афричком Конвенцијом о очувању природе и природних ресурса. Нова подручја стручности постали су околинско право и одговарајућа законска регулатива.

Африка је била у фокусу многих раних пројеката IUCN у области очувања природе. IUCN је подржао "Јелоустонски модел” управљања заштићеним подручјима, који у циљу заштите природе строго ограничава људско присуство и деловање. IUCN и друге организације за очување су критиковани због заштите природе од људи, а не са људима. Овај модел је првобитно примењен у Африци и играо је улогу у одлуци да се уклоне Масаји из Националног парка Серенгети и заштићеног подручја Нгоронгоро.

Да би створио стабилну финансијску основу за свој рад, IUCN је 1961. учествовао у успостављању Светске фондације за природу сада Светска фондација за заштиту природе WWF, чији је циљ био рад на прикупљању средстава, односима с јавношћу и повећању јавне подршке. IUCN ће наставити да се фокусира на пружање научних података и развијање односа са међународним телима. Средства које прикупи WWF ће се користити за покривање дела оперативних трошкове IUCN. Такође, 1961. године, седиште IUCN је пресељено из Белгије у град Морж у Швајцарској.

                                     

1.3. Историја Учвршћује свој положај у међународном еколошком покрету: 1966-1975

Јавна забринутост за стању животне средине шездесетих и седамдесетих година довела је до успостављања нових невладиних организација, од којих су неки нпр. Гринпис и Friends of the Earth такође радиле на глобалном нивоу. Многе од нових организација биле више активисти и критичари према властима од IUCN који је остао посвећен пружању научно заснованих савета владама. Као резултат тога, IUCN је критикован од стране неких као старомодан и небитан.

Чланство IUCN и даље расло од 200 је 1961. године порасло на 400 у 1974, формални положај и утицај су повећани. Грантом из Ford Foundation у 1969. омогућено да повећање секретаријата и ширење пословања. Током 1960-их, IUCN лобира у Генералној скупштини УН-да се створи нови статус за NVO. Резолуцијом 1296, усвојеном 1968. године, одобрен је "консултативни” статус невладине организације. Сама IUCN је на крају акредитована са шест организација УН-а. IUCN је једна од неколико невладиних организација које су формално укључене у припреме Конференције Уједињених народа о људском околишу Стокхолм, 1972. Na Stokholmskoj konferenciji na kraju su usvojene tri nove medunarodne konvencije, a IUCN је укључена у њихову израду и проведбу:

  • Рамсарска конвенција – Конвенција о мочварама од међународног значаја 1975. Секретаријат и даље управља из централе IUCN-а.
  • CITES – Конвенција о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне 1974. IUCN је страна потписница и CITES секретаријат је првобитно у IUCN
  • Конвенција о заштити светске културне и природне баштине 1972: IUCN пружа техничку евалуације и мониторинг

IUCN склопио уговор са Програмом за животу околине Уједињених народа UNEP да пружа редовне коментаре из света конзервације. Приходи овог су генерирани, а у комбинацији са све већим приходима преко WWF, ставило организација на релативно звучну финансијску основу, по први пут од 1948. године. Овај период је водио у почетак постепене промене у IUCN-ов приступ очувању. Осигурање опстанка станишта и врста остали су главни циљ, али је расла свест да економске и социјалне захтеве требало узети у обзир. IUCN је почео да објављује смернице о одрживом развоју. Године 1975. Генерална скупштина IUCN усвојила је резолуцију да задржи аутохтоне народе и задовољи њихове традиционална права у националним парковима и заштићеним подручјима. Као резултат тога, IUCN је постао привлачнији организацијама и владама у земљама у развоју.



                                     

2. Спољашње везе

  • Red List of Ecosystems
  • Red List of Threatened Species
  • IUCN publications
  • IUCN and UNEP World Database on Protected Areas
  • Званични веб-сајт
  • International Union for the Conservation of Nature oral history interview Prof. Pimlotts remarks held at the University of Toronto Archives and Records Management Services
                                     
  • Трнову, као и под заштитом Министарства животне средине и водних ресурса Бугарске. Парк је укључен у Међународну унију за заштиту природе под категоријом
  • године под именом Државна шума Хачука Према критеријуму Међународне уније за заштиту природе парк је смештен у пету категорију. Прекривен је природним
  • према критеријумима Међународне уније за заштиту природе Налази се на попису најугроженијих врста у Црвеној књизи флоре Србије. За разлику од природних
  • екосистеми, речни екосистеми и слатководна подручја. Према Међународној унији за заштиту природе ова врста је критично угрожена и можда изумрла у дивљини
  • Нирнбершких принципа од Комисије за међународно право УН 1950. године. Друга суђења од значаја, пре свега због усмерености на међународна кривична дела била су и
  • прогласиле су 22. мај за Међународни дан биодиверзитета. Конвенција о биодиверзитету је усвојена 1992. године у Рио де Жанеиру на Самиту о заштити животне средине
  • Уједињене нације УН међународна је организација која се декларише као глобално удружење влада које сарађују на пољу међународног права, глобалне безбедности
  • парка категорија II 14 споменика природе категорија III два заштићена станишта категорија IV два парка природе категорија V и три подручја са
  • Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora CITES за циљ има утврђивање да међународна трговина дивљим животињама и биљкама не угрожава њихов опстанак

Users also searched:

...
...
...