Back

ⓘ Добротин (Липљан)




Добротин (Липљан)
                                     

ⓘ Добротин (Липљан)

Добротин је насеље у општини Липљан које се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Насеље се налази на око 5 км од Липљана, места чијој општини припада а недалеко је и Приштина. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 623 становника. Према законима самопроглашене Републике Косово, Добротин је ушао у састав новоформиране општине Грачаница.

У селу се налази Црква Светог Димитрија, из 19. века, која представља непокретно културно добро као споменик културе. У непосредној близини Добротина налази се и манастир Грачаница, а некад се на овим просторима простирао и римски град Улпијана.

                                     

1. Историја

Добротин је, колико се зна, од 18. века био чифлик, на коме се становништво често смењивало, из кога разлога сада у њему нема старинаца. На овом чифлику су се насељавали и Албанци, али се нису одржали и ослобођење од Турака у балканском рату није затекло ниједног Албанаца у Добротину. У последњој години Турске владавине, ово село је имало 55 српских кућа и 1 албанску, мухаџирску од 1878. године. Овде није било старинаца. Насељавали су се и Албанци али се нису задржавали. Ослобођење од Турака затекло је у селу само једну албанску кућу и само домаћинство Анте Наранџића са својом земљом од 15 дана орања. Наранџић је обрађивао и њиве Саве Стијановића, Српског посланика у Турском Парламенту у Цариграду 1908 - 1912, од шест дана орања. За домаћинства Илије Топаловића, Јована Богдановића, Васе Орловића сви по 3 чланапородице и Јована Вретенара 6 не зна се чије су чифлуке обрађивали, ни колико земље. Исти случај је и са попом Симом са 5 деце. Домаћинства, сем поп-Симиног и Васе Орловића, била су слабог имовног стања. Осталих 49 кућа биле су чифчије преко 30 беглера. Број чељади чифчија, површина агиних поседа, број стоке, да ли су чифчије поседовале кућу, двориште, остале зграде - то је било различито. Сви господари, сем Ђорђа Санте, Цинцарина из Урошевца, били су из Приштине. Сантину земљу обрађивао је Нећа Ђорђевић са седморо чељади. Био је доброг имовног стања, а и чифчија Рајко Костић, који је обрађивао чифлук Муарема Заитовића. Пава Мирић и Трајко Ћурчић обрађивали су посед Реџепа Шукића. Домаћинство Веље Нићића обрађивало је чифлук три власника: Амета Батуловића, Саита Баталчетовића и Смаила Раифовића. Чифлук Кадрија-аге обрађивао је Петко Перенић, а Исмаиља Понорца Трајко Маринковић и Стојан Здравков. Емин Цицољовић поседовао је 4 чифлука, на којима су радили Стојко, Крста и Гвозден Рашић и Јефта Колић. Домаћинство Рајка Рашића имало је четири господара: Ешида, Саита, Шефика и Емина Назића. Чифлуке Велија-аге и Раифа-аге обрађивали су Јорга Трајковић, односно Максим Миленков. Алија Ашиковић имао је тројицу чифчија - Миру, Филипа и Ђорша Ћурчића, а Амет-ага два - Станка Гуџића и Петра Јовановића. Два чифлука је имао Кадри-ага, које су обрађивали Бојко Маринковић и Зека Перенић. На чифлуку Рамиза Османовића радио је Михаило Дренић, а Ставро и Јован И. Груџић били су чифчије Аџи-Рамадана. Његов чифлук још је обрађивао Акса Русимовић, а Цвеја Љутиш-агину. Двојицу Гуџића, Стевана и Аврама, имао је за чифчије Рамиз Беџатовић, а Миту Исмаиљ Сичан. Лука је радио на чифлуку Шериф-аге, а Михајло Мула Јусуфовића. Максим Гуџић је обрађивао земљу Аџи-Алије, а Јосиф Поповић Исен-аге. У овом селу мање од половине домаћинстава било је слабог имовног стања. Два Дренића - Трајко и Бојко, били су чифчије Махмута ризовића. Аге Ешид, Сајми, Шериф, и Емин Назић имале су и једног чифчију из породице Гуџића - Аксу, слабог имовног стања. Чифчије Емина Назића били су Трајко и Ђорше Перанић. Чифлук Селима Шаћировића обрађивао је Стаменко Рашић, а Аџи-Рамадана Станоје Дејановић и Станоје Русимовић. Гуџићи Јован и Лазар били су чифчије Абдуле Куртешовића. Исмаиљ-ага и Исмаиљ Хоџа имали су по један чифлук. Обрађивали су их Васа Марковић и Марко Лалић. Трајо Лазић обрађивао је чифлук Асана Дестановића, а Димка Русимовић Аџи Понорчевћа. До 1880. године чифчије овог села давале су агама петину производа и саме плаћале порез, а од тада четвртину и још су плаћале порез на земљу.

                                     

1.1. Историја Друштвени живот

Поп Василије из Добротина је 1864. године набавио у Призрену, српску књигу "Плач Старе Србије”.

У Добротину је 1899. године у српској школи прослављен празник Св. Сава. Чинодејствовао је поп Филип Русимовић а домаћин школске славе био газда Крсто Рашић. Учитељ је изговорио светосавску беседу. За домаћина на идућој слави изабрали су газду Ристу Русимовића. Када је 1906. године обележаван Савиндан, поп Филипу је помагао капелан млади поп Сима Поповић. Организацију прославе спровели су месни учитељ Орловић и кум славе Максим Ћурчић.

                                     

2. Клима

Клима овог насеља је умерено континентална са хладним зимама и топлим летима. Максимум падавина је у пролећним и јесењим месецима, док је минимум падавина за време летњих месеци као што су: Јул и Август. Ветрови који дувају у овом крају су кошава и северац.

                                     

3.1. Демографија Порекло родова

У Добротину су 1932. године живели следећи родови:

  • Гуџићи 16 кућа., Св. Јован Златоусти. Досељени из Камене Главе крајем 18. века.
  • Смолушани 3 кућа., Ђурђиц. Преселили се око 1850. год. из Смолуше.
  • Перенићи 6 кућа., Св. Мина. Досељени из Метохије из села Оптеруше, средином 18. века.
  • Миленковићи 2 кућа., Св. Никола, најстарији досељеници од свих родова у селу после Јовановића. Преселили се средином 18. века из суседног села Словиња.
  • Кукуренџићи 3 кућа., Св. Никола. Пресељени из Доње Гуштерице око 1880. год, старином су из Гувног Села.
  • Ђурчићи 9 кућа., Св. Јован Крститељ. Досељени у другој половини 18. века из Метохије у Добротин, одакле их ускоро паша преместио у Старо Грацко, а доцније опет вратио у Добротин.
  • Здравковићи 3 кућа., Ђурђиц. Селили се свуда по Косову као момци и чивчије. У Добротин пресељени из Грачанице око 1880. године.
  • Рашићи 10 кућа., Св. Никола. Старином су из Рашинаца, а у Добротин се преселили из Бадовца крајем 18. века.
  • Русимовићи 10 kућа., Св. Никола. Досељени из Камене Главе крајем 18. века.
  • Дренићи 5 кућа., Св. Ђорђе Алимпије. Досељени из Дренице крајем 18. века.
  • Маринковићи 2 кућа., Св. Никола. И ови су се преселили из Словиња и то ускоро после Миленковића.
  • Јовановићи, најстарији досељеници од свих родова у селу. Преселили се средином 15. века из суседног села Даниловград.
  • Неранџићи 1 кућа., Св. Никола. Непознатог су порекла.

У селу су живеле и 3 циганске муслиманске куће, које су ту биле досељене из Гадимље.