Back

ⓘ Аорист




                                     

ⓘ Аорист

Аорист или прошло свршено време је прост и личан глаголски облик који осликава радњу која се десила у прошлости, и то:

  • радњу која се десила након неке друге радње у прошлости
  • радњу која се десила "скоро", тј. недуго пре тренутка говора.
                                     

1. Грађење

Аорист се најчешће гради од свршених глагола. Примери:

  • сретох
  • падох
  • урадих

Код правилних глагола са инфинитивним наставком -ти, аорист се гради тако што се на инфинитивну основу додају наставци за облик и лица:

Код глагола са инфинитивним наставком -сти или -ћи, на инфинитивну-аористну основу додају се следећи наставци:

У 2 и 3. лицу једнине долази до палатализације крајњег сугласника инфинитивне основе испред самогласника е испеке > испече.

                                     

2. Употреба

У српском језику аорист се употребљава у индикативу, релативу и модусу.

Индикативна употреба

Индикативно употребљен аорист означава радњу која се извршила у времену говорења или непосредно пре времена говорења или се вршила све до једног тренутка у времену говорења.

Релативна употреба

Релативно употребљен аорист означава радњу која се вршила или извршила у неком прошлости, која је изван времена у ком се о њој говори.

                                     

2.1. Употреба Индикативна употреба

Индикативно употребљен аорист означава радњу која се извршила у времену говорења или непосредно пре времена говорења или се вршила све до једног тренутка у времену говорења.

                                     

2.2. Употреба Модална употреба

Модалним аористом означава се став говорника према неоствареној/неизвршеној радњи, стању или збивању. Може означавати став уверености да ће се радња вршити нпр. Отвори прозор, угуших се!, намеру да се радња изврши нпр. Одох ја у школу и став услова

                                     

2.3. Употреба Употреба аориста у народним говорима наспрам употребе у службеном и писаном језику

У епским народним песмама које је прикупио Вук Караџић учешће аориста износи 62.9%, док је учешће перфекта од 31.96%. Слично томе, усмено приповедање о Првом српском устанку Карађорђевог саборца Петра Јокића из Тополе које је дословно записао Милан Ђ. Милићевић 1852. године садржи 33.23% аориста, само 19.59% перфекта, док на историјски презент отпада чак 45.53%. Наредна слика даје преглед употребе аориста у појединим народним говорима, на основу научних радова истраживања дијалеката која се обично спроводе у сеоским срединама, и међу старијим говорницима, рађених углавном после 1945. године. Као што се може видети, запажено је да је аорист у највећем делу Србије осим Војводине и у Црној Гори врло често глаголско време у народном говору. У некима од њих је назначен и као најчешће прошло глаголско време поједини говори југоисточне Србије и Црне Горе.

О високој учестаности аориста у говору становништва Србије пре Другог светског рата сведоче и надгробни споменици. На следећем графикону се могу видети учешћа прошлих глаголских времена на надгробним споменицима подигнутим од 1901. до 1942. године, на појединим гробљима у Србији. Као што видимо, аорист је у сеоским срединама чешћи него у градским. Исто тако се на примеру београдског Новог гробља види да је аорист био чешћи међу сиромашнијим, односно мање образованим грађанима, него међу имућнијим, односно образованијим. То се запажа и у данашње време.

Насупрот употреби падежа, употреба прошлих глаголских времена, па самим тим и аориста, је у стандардном српском језику необавезна. Отуда, услед изражене диглосије, имамо редовну појаву да се у судству, полицији, новинарству, осталим медијима и тако даље, приликом записивања усмених изјава и исказа грађана из њих избацују аорист, остала прошла времена и историјски презент и замењују перфектом. Тако је на суђењу генералу Дражи Михајловићу 1946. године прочитано 17 записаних изјава грађана који суђењу нису присуствовали, у којим су сва остала глаголска времена замењена перфектом. Обзиром да су свих 17 изјава записане у првом лицу, и да се ради о становницима села, учешће перфекта у њиховим изјавама од 100% је немогуће. То се види по изјавама сељака-сведока који су усмено сведочили на истом суђењу, где је учешће и аориста и историјског презента значајно. Од завршетка Другог светског рата аорист заједно с још неким глаголским временима готово у потпуности нестаје из историјских књига, што се може видети на следећем графикону. Аорист ипак опстаје у књижевности и донекле у књигама мемоарске садржине, чији је језик ближи народном него службеном језику.