Back

ⓘ Зограф Лонгин




Зограф Лонгин
                                     

ⓘ Зограф Лонгин

Зограф Лонгин је био јеромонах, сликар и књижевник изузетне културе и писац надахнутих дела духовне поезије, везан за сам врх српске православне цркве. Сматра се најбољим иконописцем и најплоднији уметник друге половине 16. века.

                                     

1. Биографија

Рођен је у Хвосну, код Пећи, у северном делу средњовековне Метохије.

Време обнове српске патријаршије са седиштем у Пећи и ширење култа краља Стефана Дечанског су сигурно били неки од разлога да се определи за духовно царство.

Писању и иконописању се учио у Пећкој патријаршији, чији је постао учесник обнове 1557.

Године 1577. године се први пут потписао као пећки монах на икони Христа Пантократора у Великој Хочи и сматра се да се исте године замонашио у Пећи. Често је путовао по Србији радећи као сликар икона и фрескописац.

Као уметник први пут се потписао 1566. на литургијском платну Антиминсу, а последњи пут 1597. на хвостанском покривачу за путир.

Последње године живота је провео у Сопоћанима, у чијем је Поменику почетком 17. века 1608–1612 забележен као јермонах.

                                     

1.1. Биографија Књижевно дело

У Дечанима, у Акатистнику је написао Акатист Светом Стефану Првомученику 1596. Ово његово дело сачувано је у рукопису, јединственом српском средњовековном аутографу, на коме се може пратити "процес настајања и стваралачке тешкоће" средњовековног писца. Као изврстан познавалац византијске и српске средњовековне поетике, Лонгин је у аутентичној форми акатиста, какве су писали Роман Мелод и цариградски патријарх Сергије, створио снажно уметничко дело, надахнуто проналазећи симболичан израз у богатим стиховима са хајретизмима" радуј се”

Радујте се Стефане првомучениче и Николаје Јер божанствени

и испољавајући сву духовну дубину византијске химнографије. Постоје претпоставке да је Лонгин аутор Акатиста Стефану Дечанском и Акатиста Светоме Сави, који су написани у исто време и садрже исте стилске и жанровске одлике.

Вредан је помена и његов књижевно успели аутобиографски" молебни” запис на поменутој житијној икони Стефана Дечанског.

Бавио се и преписивањем. Преписао је један минеј, Четворојеванђеље из Белаје код Дечана и Акатистник, у коме је оставио књижевне саставе.

Током осме деценије 16. века је ауторским портретима украсио једно четворојеванђеље.

                                     

1.2. Биографија Превод на савремени српски језик

  • Акатист светом првомученику Стефану, превео Димитрије Богдановић, ред. превода Ђорђе Трифуновић и Димитрије Богдановић, у: Србљак 3, Београд, СКЗ, 1970, 435–481.
                                     
  • Цамблак Константин Филозоф Димитрије Кантакузин Константин Михаиловић Зограф Лонгин Пајсије I Јањевац Симо Милутиновић Сарајлија Јован Суботић Љубомир П
  • материјални удио у градњи Троноше. Украшени кивот који је 1586. јеромонах Лонгин урадио за овај манастир још је једно свједочанство о манастиру у XVI вијеку
  • После обнове предузете 1578. године заслугом игумана Пахомија и јеромонаха Лонгина како показује фреско - натпис, црква и параклис су живописани. Фрагменти
  • облик једнобродне засведене базилике без куполе. Храм су живописали врсни зографи из јужне Србије.Постоје и извори који тврде да је манастир настао за време

Users also searched:

...