Back

ⓘ Marsel Mos




Marsel Mos
                                     

ⓘ Marsel Mos

Marsel Mos, je bio francuski sociolog. Sestrić Emila Dirkema, Mosovo akademsko delo se graniči sa sociologijom i antropologoijom. Danas je, poznatiji po svom uticaju na druge discipline, posebno kroz analizu tema kao što su magija, žrtvovanje i darivanje, odnosno razmena poklona u različitim kulturama širom sveta. Mos je imao značajan uticaj na Kloda Levija-Strosa, osnivača strukturalne antropologije. Njegovo najpoznatije delo je The Gift.

                                     

1. Uvod

Mos je roden u Epinalu, departman Vogezi, u jevrejskoj porodici. Studirao je filozofiju u Bordou, gde je njegov ujak Emil Dirkem predavao u to vreme. Bio je prvi rodak dosta mlade Klaudije Rafael Bloš, biologa i majke Maurisa Bloša koji je postao svetski poznati antropolog. Umesto da je krenuo uobičajnim putem, da predaje na liceju posle fakulteta, Mos se preselio u Pariz i otpočeo studiju komparativne religije i sanskrita.

Njegova prva publikacija 1896. označila je početak jedne višestrane karijere koja je izrodila nekoliko prekretnica u sociološkoj literaturi. Kao i mnogi članovi časopisa Année Sociologique, Mosa je privlačio socijalizam, posebno onaj zagovaran od strane Žan Žoresa. Bio je dosta aktivan u dogadajima Drejfusove afere. Pred kraj veka, pomogao je da se urede novine kao sto su Le Populaire, LHumanité i Le Mouvement socialiste, gde je na poslednje navedenim saradivao sa Žoržom Sorelom.

Godine 1991. Mos je zauzeo mesto u, "storiji religije i necivilizovanog naroda” u École pratique des hautes études EPHE jedne od najvećih škola u Parizu. U to vreme počela je više da ga privlači etnografija i njegov rad je počeo da dobija formu antropologije.

Godine Prvog svetskog rata su bile potpuno poražavajuće za Mosa. Mnogo njegovih prijatelja i kolega je poginulo u ratu, a njegov ujak je preminuo pre kraja rata. Politički gledano, godine nakon rata su takode bile teške za Mosa. Dirkem je uveo promene u nastavnom planu škola širom Francuske, a nakon njegove smrti otpočela je negativna reakcija na njegove učenike.

Kao mnogi drugi pratioci Dirkema, Mos je našao utočište u administraciji. Osigurao je Dirkemovo nasledstvo time što je pronašao institucije koje bi preuzele uputstva za istraživanje, kao sto su lInstitut Français de Sociologie 1924 i lInstitut dEthnologie 1926. Medu učenicima, na koje je ostavio uticaj, bio je Žorž Devro, kasnije uticajan antropolog, koji je kombinovao etnologiju sa psihoanalizom.

Godine 1931. Mos je zauzeo mesto sociologa na koledžu u Francuskoj. Aktivno se borio protiv antisemitizma i rasne politike, pre i posle Drugog svetskog rata. Umro je 1950.

                                     

2. Teoretski pogledi

U njegovom klasičnom delu The Gift, Maus tvrdi da pokloni nikada nisu "besplatni”. Ljudska istorija je puna primera u kojima su pokloni uslovljeni uzajamnom razmenom. Poznato pitanje koje je odvelo njegovo istraživanje u antropologiju u Poklonu je bilo: "Koja jačina stoji iza datog objekta koja tera primaoca da uzvrati to isto?” 1990:3

Odgovor je jednostavan: poklon je apsolutna medalja vidi obligaciono pravo, prožeta "duhovnim mehanizmima”, koja spaja čast i davaoca i primaoca termin apsolutna medalja ili apsolutna društvena činjenica potiče od njegovog učenika Maurisa Linarda na osnovu Dirkemove socijalne činjenice. Takve transakcije nadmašuju podelu izmedu duhovnog i materijalnog tako da Mos smatra da je skoro "magično.” Davalac ne poklanja samo objekat, već i deo sebe, zato što je objekat neraskidivo vezan za njega: "objekti nikada nisu u potpunosti razdvojeni od čoveka koji ih daje”. Zbog ove veze izmedu davaoca i poklona, čin poklanjanja stvara društvenu vezu sa obavezom vraćanja koja se pruža primaocu. Ne uzvratiti znači izgubiti čast i status, mada duhovna implikacija može biti još gora npr. u Polineziji, ne uzvratiti znači gubitak mane, jer se gubi duhovni izvor bogatstva i autoriteta.

Maus je istakao razliku izmedu 3 obaveze:

  • primanje, onaj ko odbije da primi, taj se odriče i društvenih veza;
  • i uzvratiti s ciljem pokazivanja slobode, časti i bogatstva.
  • davanje, neophodan potez za stvaranje i održavanje društvenih veza;

Važan pojam u Mosovoj konceptualizaciji razmenjivanja poklona je ono što se zove neotudivost. U ekonomiji robe, postoji snažna razlika izmedu objekata i osoba u pojmu privatne imovine. Objekti se prodaju, što znači da se sva prava posedovanja prenose na novog vlasnika. Objekat onda postaje otuden od svog prvobitnog vlasnika. U ekonomiji poklona, ipak, objekti koju su poklonjeni postaju otudeni od davaoca; oni su pre pozajmljeni nego prodati. Činjenica je da je identitet davaoca povezan sa datim objektom što prouzrokuje da poklon ima snagu koja primorava primaoca da uzvrati poklon. Zato što su pokloni neotudivi, zato i moraju biti vraćeni; čin davanja stvara dug, koji mora biti vraćen. Zbog ovoga, pojam očekivanog uzvraćanja poklona, stvara vezu izmedu dve individue. Drugim rečima, kroz poklanjanje, stvara se društvena veza koja raste kroz vreme i prostor sve do budućeg momenta razmene. Dakle, razmena poklona dovodi do obostrane zavisnosti izmedu davaoca i primaoca. Prema Mosu, poklon koji se ne uzvrati stvara kontradikciju zato što ne može da stvori društvene veze. Prateći Dirkemovo traganje za razumevanje društvene kohezije kroz koncept solidarnosti, Mosov argument je da se solidarnost stiče kroz društvene veze stvorene razmenjivanjem poklona. Maus naglašava da je razmena nastala iz volje za pričvršćivanjem drugim ljudima - "da se ljudi obavežu”, zato što u teoriji pokloni se daju svojevoljno, ali u stvari oni su dati i uzvraćeni pod odredenim obavezom.

                                     

3. Kritike

Mausovi pogledi na prirodu razmene poklona su bili kritikovani. Francuski antropolog Alen Testart 1998, na primer, smatra da postoje besplatni pokloni, kao što je davanje novca prosjacima. Tu davalac i primalac ne poznaju jedno drugo i retkost je da će se uopšte ikada više sresti. U ovom kontekstu, donacija ne stvara nikakvu obavezu prosjaku da išta uzvrati; ni davalac ni prosjak nemaju takva očekivanja. Testart smatra da se jedino drugo može sprovesti. On smatra da je Maus preterao u opisu veličine obaveze stvorene društvenim pritiskom, posebno u njegovom opisu potlača potlatch medju Severno američkim indijancima.

Još jedan primer o neuzvraćenom besplatnom, poklonu je dao britanski antropolog Džejms Lejdlov 2000. On opisuje socijalni kontekst Indijca koji su se odrekli dainizma - grupe celibatskih odricatelja koji žive asketski život duhovnog pročišćenja i spasenja. Dainistička interpretacija doktirne ahimsa rigorozne aplikacije pricnipa o nenasilju utiče na ishranu dainista i sprečava ih da spremaju hranu, jer bi tako potencijalno bili umešani u nasilje nad mikroskopskim organizmima. Kako dainisti ne rade, oni se oslanjaju na donacije hrane od drugih porodica. Medutim, oni ne smeju da pokažu nikakvu želju za hranom i jedino mogu sa velikom neodlučnošću da je primaju.

Besplatni pokloni dakle, dovode u pitanje aspekte Mausovog koncepta o poklonu, ako se ne uzimaju u obzir moralni i nematerijalni kvaliteti davanja.



                                     

3.1. Kritike Zaostavština

Dok je Mos poznat po nekoliko njegovih radova-njegovo najznačajnije remek delo je "The Gift” - većina njegovih radova je uradena u sradnji sa članovima Année Sociologique, uključujući Dirkema, Henri Huberta i dr. Kao I mnogi ugledni francuski akademici, Mos je podučavao veliki broj učenika. Mnogi antropolozi tvrde da su išli njegovim stopama, pre svega Klod Levi-Stros.

Esej o Poklon-u predstavlja osnov za antropološke studije reciprociteta. Njegova analiza otlatch -a je inspirisala Žorž Bataja The Accursed Share; a onda i situaconiste).Ovaj termin se koristi od strane mnogih zainteresovanih za ekonomske poklone i softvera otvornog koda, iako se ova druga upotreba ponekad razlikuje od originalne Mosove formulacije.

                                     

4. Odabrana dela

  • La sociologie: objet et méthode, with Paul Fauconnet 1901.
  • Essai sur la nature et la fonction du sacrifice, sa Henrijom Hjubertom 1898.
  • Sociologie et anthropologie, odabrana dela 1950.
  • Manuel dethnographie. 1967. Editions Payot & Rivages. Manual of Ethnography 2009. Translated by N. J. Allen. Berghan Books.
  • Esquisse dune théorie générale de la magie, sa Henrijom Hjubertom 1902.
  • Essai sur le don, 1924.
  • De quelques formes primitives de classification, sa Dirkemom 1902.