Back

ⓘ Иво Херенчић




                                     

ⓘ Иво Херенчић

Иво Херенчић је рођен 28. фебруара 1910. у Бјеловару, у тадашњој Краљевини Хрватској и Славонији. Средњу школу је завршио у Загребу, гдје касније уписује Економско-комерцијалну високу школу данашњи Економски факултет. Од 1930. до 1931. похађао је Школу за резервне официре у Сарајеву. Тридсетих година био је једна од личних тјелохранитеља Влатка Мачека.

Из државе емигрира 1933, у септембру приступа у усташки логор Борго Вал ди Таро у Италији. У Клагенфурт, гдје је водио усташки пунк, доводи Петра Ореба, извођача неуспјешног атентата на краља Александра I Карађорђевића у Загребу у децембру 1933. Када је полиција открила ко је атентатор и ухапсила Ореба, Херенчић је са лажним пасошем побјегао у Аустрију, затим у Италију, гдје је остао све до Априлског рата и оснивања Независне Државе Хрватске.

У емиграцији је припадао Ђованијевој Бабићевој групи, а од успостављања НДХ тзв. расовима. Био је члан Главног усташког стана, човјек од великог повјерења Анте Павелића. Од доласка у НДХ налазио се на разним дужностима, међу којима су усташки повјереник у Равнатељству за јавни ред и сигурност, управник Загребачког котара, надзорник Усташке надзорне службе. У новембру је добио чин усташког мајора бојника, а убрзо и потпуковника допуковника. Након опоравка од рањавања постаје заповједник Саобраћајних бригада Усташке војнице, а затим усташки повјереник за снабдијевање и прехрану.

Због умијешаности у покушај атентата на генерала Ивана Прпића у августу 1943. краткотрајно је емигрирао у Мађарску, заједно са Виктором Томићем. У Загреб се враћа на љето 1944. и Анте Штитић га укључује у "разоткривање” покушаја пуча Лорковић - Вокић. Од септембра 1944. био је на челу Стожера Усташке војнице, а у децембру добија чин усташког пуковника.

Током реорганизације Хрватских оружаних снага настале спајање Домобранства и Усташке војнице постављен је дужност заповједника 5. корпуса збора са сједиштем у Карловцу, који је заправо био задња линија одбране НДХ тзв. Звонимирова линија. Генерал ХОС-а постаје у децембру 1944, а недуго затим жени Веру Јавор, Павелићеву секретарицу. Током повлачења ХОС-а, Херенчић је у Блајбуршком дворцу, као најстарији официр, предводио војно изасланство које је преговарало о условима предаје британским војним властима. Преговори су били неуспјешни, а Херенчић се успио пробити из окружења. Бјежи у Рим, а затим у Аргентину. Преминуо је 8. децембра 1978. у Буенос Ајресу.

                                     
  • где су убијени. Један од организатора ових масовних хапшења био је Иван Херенчић усташки повереник у Мостару. У близини села Зијемље, на путу за Борачко
  • основан је 1919. године под именом Оџачки шпортски клуб, а наступа на стадиону Иво Лола Рибар. Године 1928. основан је и тениски клуб који је био један од фаворита
  • Павелићем, Вјекославом Вранчићем, Динком Шакићем, Ивом Ројницом, Бранком Бензоном, Иваном Херенчићем Данилом Црљеном и другим који су у Аргентину дошли
  • Најодговорнији за ову кампању злочина био је усташки повереник у Мостару, Иван Херенчић Позната су имена организатора и извршилаца злочина на подручју Мостара

Users also searched:

...