Back

ⓘ Српско-американски орфелинат у Ници




Српско-американски орфелинат у Ници
                                     

ⓘ Српско-американски орфелинат у Ници

Српско-американски орфелинат у Ници је током Првог светског рата била хуманитарна установа и прихватни центар за сиромашну и избеглу децу из ратом опустошене Краљевине Србије. Иницијатива за оснивање дома потекла је од Даринке Грујић Радовић, филантропа и хуманитарке која је несебично помагала српску ратну сирочад током Првог светског рата. Она је због својих дела у српском народу остала запамћена и као Мама Грујић.

                                     

1. Намена

Српско-американски орфелинат првобитно је био основан са циљем да сакупи децу ратну сирочад, како би их спасила глади, зиме и других недаћа. Међутим по доласку у Ницу дом је почео да остварује свој прави циљ, односно да не води само бригу о деци и њиховом здрављу, већ и да деци омогући да заврше основну школу и наставе даље школовање или изучавање заната, и оспособе за самосталан живот. Тако је нпр. у Енглеску из Дома упућено 28 дечака који су завршили основну школу и девет девојчица на даље школовање.

                                     

2.1. Историја Прикупљање материјалних средстава

У Сједињеним Америчким Држава је Даринка прво прикупљала добровољне донације за помоћ Србији, а најзначајнија је била донација Џона Фронтингама од 10.000 долара. Фронтингам је, чувши од Даринке Грујић и Михајла Пупина о ратним катастрофама које су погодиле Србију, одлучио да целу болницу пошаље у Србију, са неколико лекара, медицинским особљем и 200 кревета, издвајајући за ту намену 200.000 долара, због чега се сврстава међу три најважнија Американца за Србију у овом историјском периоду, заједно са, Даринком Грујић.

                                     

2.2. Историја Прве активности у Србији

Октобра 1914. године Даринке Грујић је стигла у Краљевину Србију са прикупљеним новчаним средствима, медицинским персоналом, болничким материјалом и основале две амбуланте, једну у Скопљу, а другу у Ђевђелији.

Затим одлази у Шабац и околину да би бринула о деци која су остала сирочад после аустроугарских злочина. Искуство опатњи деце у Мачви мотивисало је Даринку да се током рата, као и Џон Фротингам, посветила бризи о ратној сирочади.

Када је поново, почетком 1915. године Даринка Грујић преко Солуна стигла у Србију се новим контигентом опреме она је крајем 1915. године, основала Орфелинат – прихватни центар за сиромашну и избеглу децу из Србије, уз велику помоћ породице Фротингам.

Када је осам вагона ствари и намирница и део прикупљених прилога у храни и стварим истоварила у Младеновцу, и разделила као помоћ избеглицама, у два празна вагона је сместила жене и децу и са њима кренула за Скопље. Успут је смањила број штићеника, јер је део имућнијих избеглице оставила у ратној престоници Нишу.

У Ђевђелији је 44 деце смештено у Мушкој основној школи, а отворен је и народна кухињу у коју је Даринка допремила брашно и намирнице из Солуна.



                                     

2.3. Историја Орфелинат у Солуну

Како се политичка ситуација стално мењала, након месец дана орфелинат је морао да се евакуишу за Солун. У Солуну су деца поравила у згради конзулата на спрату, а избеглице које је затекла под ведрим небом у Солуну, Даринке Грујић је сместила у четири шатора, разапета поред руске болнице. У избегличким шаторима у Солуну рођено је око 30 беба, али је било и бројних смртних случајева.

                                     

2.4. Историја Орфелинат у Атини

Кад су Немци почели са бомбардовањем Солуну, марта 1916. године, орфелинат је премештен у предграђе Атине у Новом Фалеру. У Атини је основана школа за 66 деце школског узраста, колико их је било у орфелинату. Школу је издржавала Софија Демидов и Џон Фротингам. По одлуци Министарства просвете и црквених послова, Даринка Грујић Радовић била је и управница основне школе у Новом Фалеру.

У Атини је орфелинат радио до новембра 1916. године, када је због тешке ситуације са децом морао да отпутује за Ницу. Путне трошкове до Нице платила је Софија Демидов.

                                     

2.5. Историја Орфелинат у Ници

У Ници су од децембра 1916. године деца наставила школовање и полагала годишње испите за школску 1915/16. и 1916/17. годину.

Орфелинат у Ници је имао седамдесеторо деце, о којима су бринуле наставнице, болничарке и помоћно особље. Женска деца су била обучавана и за женске послове и вођење домаћинства. Добротвор Фротингам је опет одиграо важну улогу и задивљен редом и радом у школи тај труд наградио повишицом са 300 на 500 динара новчане помоћи на месечном нивоу.

                                     

2.6. Историја Орфелинат у Ментону

Из Нице деца су потом премештена у Ментон. Како зграда орфелината у Ментону није била условна за рад и боравак деце. Министарски савет је 22. јуна 1918. године донео одлуку да се Даринки Грујић одобре новчана средства на име помоћи за закуп нове зграде за орфелинат.

                                     

3. Еплог

По завршетку Првог светског рата Даринка Грујић премешта дом из Француске у Врање, а потом у Београд, у коме је привремено смештен у Кошутњаку, а касније и у једном напуштеном дворцу у Сремској Каменици. По договору са Џоном Фротингамом, главним добротвором и финансијером, дом је требало да ради све док и последње дете из њега не изађе збринуто. Дом Срему је радио све до затварања 1933. године.

                                     
  • гроб на Новом гробљу у Београду није уродио плодом, јер њеног имена нема у евиденцији сахрањених. Српско - американски орфелинат у Ници Гордана Стојаковић

Users also searched:

...