Back

ⓘ Галијица




Галијица
                                     

ⓘ Галијица

Галије су биле најважнији и најраспрострањенији тип ратног брода на весла у средњем веку. Развиле су се из византијског дромона у 9. веку, у Венецији и Ђенови, под називом galea italica или mediterranea. После трећег крсташког рата, граде се и ван Средоземља: у Енглеској у 12, а у Француској у 13. веку.

У 13. веку галија је била дуга око 40 м, широка око 5 м, лаке дрвене конструкције са равним дном, газа око 1.5 м, с једним редом весала и 1-2 јарбола са латинским једрима као допунским погонским средством, депласмана 130-145 т, са 120-150 веслача и 40-50 војника, морнара и официра. У другој половини 15. века галије се наоружавају са 3-5 топова, а у 16. веку се повећавају. У бици код Лепанта 1571 хришћанске галије имале су по 5 топова: један од 36 фунти у уздужници брода у рембати прамчаном надграђу, а по два од 9 и 4.5 фунте, десно и лево од њега. Турске галије имале су по 3 топа, 1 од 36 и 2 од 9 фунти. Неке галије имале су по неколико топова од 3 и 1 фунте, постављених у виљушкастим лафетима на апостисима греде које носе ослонце за весла, на оба бока брода.

На јадранској обали, посебно у Дубровачкој републици, развио се током 16. и 17. века посебан мањи тип галије, назван галијица итал. Galeotta, или полу-галија енгл. half-galley. Ова галија била је дуга и уска, складних линија, обично са 30-40 весала на сваком по 1 веслач. Имала је и 1 јарбол с латинским једром и била наоружана са 6 топова - педријера лаких гвоздених топова предвиђених за пуњење отпозади, што је омогућавало изузетно брзу паљбу на малим растојањима. Ови јефтини и брзи ратни бродови уживали су велику популарност у Османском царству, нарочито међу берберским гусарима у османској служби. Галијице под командом турских гусара Торгута и Улуџ Алија добро су се показале у биткама код Превезе 1538 и Лепанта 1571.

Users also searched:

...