Back

ⓘ Afrička književnost




                                     

ⓘ Afrička književnost

Afrička književnost je literatura iz Afrike, čime je obuhvaćena i usmenu književnost.

Kao što je Džordž Džozef primetio u svom poglavlju o afričkoj književnosti u Razumevanje savremene Afrike, dok su evropski pogledi na književnost često isticali odvojenost umetnosti i sadržaja, afrička shvatanje uključuje:

"Književnost" takode može jednostavno značiti umetničku upotrebu reči radi same umetnosti. Tradicionalno, Afrikanci radikalno ne odvajaju umetnost od nastave. Umesto da pišu ili pevaju radi lepote same po sebi, afrički pisci, oslanjajući se na usmenu književnost, koriste lepotu kako bi pomogli da se važne istine i informacije prenesu društvu. Zapravo, predmet se smatra lepim zbog istina koje otkriva i zajednica koje pomaže da se izgrade.
                                     

1. Usmena književnost

Usmena literatura ili besedništvo može biti u prozi ili stihu. Proza je često mitološka ili istorijska i može uključivati priče o prevarantu. Pripovjedači u Africi ponekad koriste tehnike pozivanja i odgovaranja da bi ispričali svoje priče. Poezija, koja se često peva, uključuje: narativni ep, okupacioni stih, ritualni stih, pohvale vladarima i drugim istaknutim ljudima. Pevači pohvalja, bardovi ponekad poznati i kao "grioti", kazuju svoje priče uz muziku. Takode se recituju, često pevaju, ljubavne pesme, radne pesme, pesme za decu, zajedno sa epigramima, poslovicama i zagonetkama. Ove usmene tradicije postoje na mnogim jezicima, uključujući fulanski, svahili, hauski i volofski.

U Alžiru je usmena poezija bila važan deo berberske tradicije kada je većina stanovništva bila nepismena. Ove pesme, zvane Ajsefra, korišćene su za razne aspekte verskog i svetovnog života. Religijske pesme su obuhvatale pobožne teme, proročke priče i pesme u čast svecima. U sekularnoj poeziji moglo bi biti reči o proslavama poput rodenja i venčanja, ili predanjima o herojskim ratnicima. Kao još jedan primer, u Maliju se usmena književnost ili narodne priče i dalje emituju na radiju na maternjem jeziku Buma.

                                     

2. Prekolonijalna književnost

Postoje brojni su primeri prekolonijalne afričke literature. U Etiopiji postoji značajna književna tradicija napisana na giškom jeziku, koja seže unazad bar do četvrtog veka nove ere; najpoznatije delo u ovoj tradiciji je Kebra Nagast, ili "Knjiga o kraljevima". Jedan od popularnih oblika tradicionalne afričke narodne priče je priča o "prevarantima", u kojoj mala životinja koristi svoju pamet da preživi susrete sa većim stvorenjima. Primeri trikova životinja su Anansi, pauk u folkloru Ašanti naroda iz Gane; Ajdžapa, kornjača u folklornom jeziku Joruba u Nigeriji; i Sungura, zec pronaden u folkloru centralne i istočne Afrike. Drugih dela u pisanom obliku ima u izobilju, poput onih u severnoj Africi, regionima Sahela u zapadnoj Africi i duž Svahilske obale. Samo iz Timbuktua potiče oko 300.000 ili više rukopisa ušuškanih u raznim bibliotekama i privatnim kolekcijama, uglavnom napisanih na arapskom, mada su neki i na domorodačkim jezicima poput fulaškog i songajskog. Mnoge su napisane na čuvenom Univerzitetu Timbuktua. Materijal pokriva širok spektar tema, uključujući astronomiju, poeziju, pravo, istoriju, veru, politiku i filozofiju. Svahilska književnost slično crpi inspiraciju iz islamskih učenja, ali je razvijena u autohtonom okruženju. Jedno od najpoznatijih i najranijih dela svahilske književnosti je Utendi va Tambuka ili "Priča o Tambuki".

Na području Magreba, Severnoafrikanci poput Ibn Halduna ostvarili su veliki prestiž u arapskoj književnosti. U srednjovekovnoj severnoj Africi su prosperirali univerziteti poput onih u Fesu i Kairu, sa obilnom količinom literature kojom su podržavani.

                                     

3. Kolonijalna afrička književnost

Afrička dela koja su na zapadu najpoznatija su iz perioda kolonizacije i trgovine robovima su pre svega narativi o robovima, poput Olauda Ekvijanova Zanimljiva pripovest o životu Olaude Ekvijana 1789.

U kolonijalnom periodu, Afrikanci izloženi zapadnim jezicima počeli su da pišu na tim jezicima. Godine 1911, Džozef Efrejm Kaseli Hejford poznat i kao Ekra-Agiman sa Zlatne obale sada Gana objavio je verovatno prvi afrički roman napisan na engleskom jeziku, Etiopija nesputana: Studije rasne emancipacije. Iako se rad kreće izmedu fikcije i političkog propagiranja, njegovo objavljivanje i pozitivne kritike u zapadnoj štampi predstavljaju prekretnicu u afričkoj književnosti.

U ovom periodu počinju da se pojavljuju afričke drame napisane na engleskom jeziku. Herbert Isak Ernest Dlomo iz Južne Afrike objavio je prvu afričku predstavu na engleskom jeziku, The Girl Who Killed to Save: Nongqawuse the Liberator 1935. Godine 1962, Ngugi va Tiongo iz Kenije napisao je prvu istočnoafričku dramu, Crni pustinjak, upozoravajuću priča o "trajbalizmu" diskriminaciji izmedu afričkih plemena.

Medu prvim komadima afričke literature koji su dobili značajna priznanja kritičara širom sveta bila je novela Stvari koje se raspadaju, autora Činua Ačebea. Objavljeno 1958. godine, tokom poznog kolonijalnog doba, ovo delo analizira uticaj kolonijalizma na tradicionalno afričko društvo.

Afrička književnost u kasnom kolonijalnom periodu izmedu kraja Prvog svetskog rata i nezavisnosti sve više je sadržavala teme oslobadanja, nezavisnosti i medu Afrikancima na frankofonskim teritorijama negritjud. Jedan od voda negritjudnog pokreta, pesnik i konačno predsednik Senegala, Leopold Sedar Sengor, objavio je 1948. godine prvu antologiju poezije na francuskom jeziku koju su napisali Afrikanci, Anthologie de la nouvelle poésie nègre et malgache de langue française Antologija novocrnačke-malaške poezije na francuskom jeziku, sa predgovorom francuskog egzistencijalističkog pisca Žan-Pola Sartra.

Za mnoge pisce ovaj naglasak nije bio ograničen na njihovo objavljivanje. Mnogi su zaista duboko i direktno patili: cenzurisan zbog odbacivanja umetničkih odgovornosti da bi aktivno učestvovao u ratovanju, Kristofer Okigbo je poginuo u bici za Biafru protiv Nigerijskog pokreta iz Gradanskog rata 1960-ih; Mongan Vali Serot je bio u pritvoru po osnovi južnoafričkog Zakonu o terorizmu br. 83 iz 1967. izmedu 1969. i 1970, a potom je pušten bez da mu je ikada sudeno; u Londonu 1970, njegov zemljak Artur Nordž počinio je samoubistvo; Malavljanin Džak Mapandž bio je lišen slobode bez optužbi i bez sudenja zbog improvizovane primedbe u univerzitetskoj kafani; a 1995. godine nigerijska hunta je obesila Kena Saro-Vivu.



                                     

4. Postkolonijalna afrička književnost

Sa oslobadanjem i povećanom pismenošću otkako je većina afričkih država stekla nezavisnost pedesetih i šezdesetih godina 20. veka, afrička književnost se dramatično razvla u pogledu količine i prepoznatljivosti, s brojnim afričkim delima koja se pojavljuju u zapadnim akademskim kurikulumima i na listama "najboljih" radova napisanih od kraja 20. veka. Afrički pisci u ovom periodu pisali su i na zapadnim jezicima posebno engleskom, francuskom i portugalskom i na tradicionalnim afričkim jezicima kao što je hauski.

Ali A. Mazrui i drugi pominju sedam konfliktnih sukoba: sukob izmedu afričke prošlosti i sadašnjosti, izmedu tradicije i modernosti, izmedu autohtonog i stranog, izmedu individualizma i zajednice, izmedu socijalizma i kapitalizma, izmedu razvoja i samopouzdanja, i izmedu afričnosti i humanosti. Ostale teme u ovom periodu uključuju socijalne probleme kao što su korupcija, ekonomske razlike u novim nezavisnim zemljama, i prava i uloge žena. Književnice su danas mnogo bolje zastupljene u objavljenoj afričkoj literaturi nego što su bile pre nezavisnosti.

Godine 1986, Vole Sojinka postao je prvi afrički pisac nakon nezavisnosti koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Prethodno je Albertu Kamusu, rodenom u Alžiru, dodeljana Nobelova nagrada 1957. godine.

                                     

5. Savremeni razvoj

U Africi postoji mnogo književnih produkcija od početka tekuće decenije 2010, mada ih čitalaštvo još uvek ne prati u velikim brojevima. Takode se može primetiti pojava odredenih spisa koji raskidaju sa akademskim stilom. Osim toga, u današnje vreme je na kontinentu uočljiva nedovoljan zastupljenost književnih kritičara. Smatra se da su književni dogadaji vrlo pomodni, uključujući književne nagrade, od kojih su neke osobene po originalnim konceptima. Slučaj Velike nagrade književnih udruženja prilično je ilustrativan. Krhki papir, koji je osnovao Ajnehi Edoro, opisan je kao "vodeći afrički književni časopis".

                                     

6. Literatura objavljena u Africi

Noma nagrada za izdavaštvo u Africi je inaugurisana 1980. godine i postojala je do 2009. godine. Ona je dodeljuvaba za izuzetan rad godine objavljen u Africi.

                                     

7. Spoljašnje veze

  • New African Literature resource
  • African Literature Association
  • The Africa_Bookshelf at Project Gutenberg
  • Things We Inherited: Voices from Africa Cordite Poetry Review
  • African Literature Reviews
  • "Literature”. AfricaBib.org.
                                     
  • неку врсту наставка старогрчке епике у оквиру уметничке византијске књижевности Настао је на античким темељима, али је дубоко прожет хришћанским мотивима
  • 2012 - Персида В. Шујица рођ. Милачић, српска списатељица и професор књижевности идејни творац споменика ћирилици Свако слово споменик оснивач Књижевног
  • драматург, сценариста и књижевни критичар, добитник Нобелове награде за књижевност 1964 прем. 1980 1921 - Џејн Расел, америчка глумица и певачица. прем
  • Карл Адолф Гјелеруп, дански књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност 1917 прем. 1919 1904 - Џони Вајсмилер, амерички пливач и глумац.
  • Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак хуманизам књижевност и секуларни хуманизам. Хуманизам је био европски ренесансни културни и филозофско - научни
  • врло сличном релативизму и нихилизму. Детаљније: Постмодерна књижевност Постмодерна књижевност по правилу означава литературу која је условљена са доби у
  • 1985 - Хајнрих Бел, немачки књижевник и добитник Нобелове награде за књижевност 1972. године рођ. 1917 1989 - Херберт фон Карајан, аустријски диригент
  • Ернест Хемингвеј извршио је самоубиство. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1954. Збогом оружје За ким звона звоне Старац и море 1964
  • Љубиша Јеремић, професор, књижевни критичар, историчар и теоретичар књижевности рођ. 1938 Међународни празници Међународни дан деце жртава насиља Српска

Users also searched:

...