Back

ⓘ Матија Антуновић




                                     

ⓘ Матија Антуновић

Матија Антуновић од Аљмаша био је адвокат, краљевски јавни бележник и политичар. За историју бачких Буњеваца је важан зато што је са браћом Мамужић основао тзв. странку Мамужић-Антуновић за преузимање власти у Суботици из руку представника опозиције.

                                     

1. Живот

Потекао је од племените буњевачке породице Антуновићи, који су по свом имању у Бачалмашу добили надимак "од Аљмаша”.Рођен је 1828. као једанаесто од тринаест деце Јосипа Антуновића и Розалије Војнић. Од његове браће истакли су се Стипан и Јосип Антуновић, који су учествовали у Мађарској револуцији као капетани. Завршио је право и теологију на бечком Пазманеуму. Оженио је Јулију Ковач умрла у Суботици 1908.

По избијању Мађарске ревлуције 1848. прикључио се 3. Фердинандовом хусарском пуку 7. јула 1848 који се борио против српских устаника. У јесен се са својим снагама придружио хонведској војсци. Дана 16. јануара 1849. постао је поручник, а 19. јуна надпоручник у свом пуку, у трећем корпусу. Учествовао је 13 битака.

Дана 28. фебруара 1850. мобилисан је у царско краљевски аустријски 1. драгонски пук. Из војске је отпуштен 1851. уз откупнину од 500 форинти.

Године 1867. изабран је среског начелника у Старој Моравици.

Крајем 1870-их удружио се са адвокатима Агом и Лазом Мамужићем с циљем преузимања власти у Суботици из руку либерала. Уређивао је лист "Хави кроника” Месечна хроника

Године 1890. изабран је за краљевског бележника у Суботици.

Био је члан и председник Удружења војника у Суботици.

Умро је у Суботици 1. августа 1912.

                                     
  • крв од крви кост од кости. - Иван Антуновић Разправа, стр. 9 Dissertatio de gente Serbica Uvodna riječ у: Matija Evetović, Kulturna povijest bunjevačkih
  • Мијо Антин Катић Грго Јозин Векић Ивана Франин Пејдо Јосип Иванов Антуновић Матија Петрова Павић Шимун Мијин Павић Мате Антин Марас Јозо Матин Марас Мате
  • Ивић 1929, стр. 268. Искруљев 1936, стр. 584. Гавриловић 1992, стр. 9. Antunović Ivan 1882 Razprava o podunavskih i potisanskih Bunjevcih i Šokcih
  • свештеника. Бискуп Будановић већи део рата проводи у затвору. 1956. године Матија Звекановић бива именован за помоћног бискупа. 16. фебруара 1958. бискуп
  • приповетке су богате, а први пут о историји Буњеваца пише бискуп Иван Антуновић 1882. године, затим Иштван Ивањи, Радослав Лопашић, Мане Грбић и други
  • Склавини донели су са собом ово име и дали га подручју уз леву обалу Саве. Матија П. Катанчић сматра да су Шокци илирско - панонског порекла чије се име доводи
  • издавач у Београду Петар Прерадовић, аустроугарски официр и књижевник Антун Матија Рељковић, славонски официр и књижевник, аутор Сатир - а 1761 Иво Ћипико
  • калфи. Набавио је 1833. године књигу о баснама, у Старом Бечеју Павел Антуновић из Вашархеља. Херцеговачке и црногорске јуначке песме читале су се 1833
  • капелан Стеван Косановић 1891 - 1892 јереј Димитрије Д. Јерковић, прота Матија Стијачић од 1933. до 12. априла 1941 и други. Прота Стијачић је одмах