Back

ⓘ Милорад Поповић (социјалиста)




                                     

ⓘ Милорад Поповић (социјалиста)

Рођен је 1875. године. Као ученик гимназије у Нишу приступио је социјалистичком покрету читајући неке од тада многобројних бугарских превода класика марксизма. Од 1895. сарађивао је у листу Социјалдемократ и заступао радикалне марксистичке ставове. Исте године био је искључен из гимназије.

Године 1896. отишао је у Париз, где је био веома активан у социјалистичком покрету, поготово међу југословенским исељеницима. Основао је Југословенско радничко друштво и био је један од најактивнијих чланова. Током боравка у Паризу окренуо се синдикалној борби, с обзиром да се тада револуционарни синдикати развили своју активност у Француској и сарађивао у синдикалном листу.

Године 1901. покушао је да оснује социјалистичку партију у Србији, па је с тим циљем формирао партијски одбор у коме су између остаклих били Јован Скерлић и Драгиша Лапчевић. Пошто му је овај покушај пропао, исте године се преселио у Будимпешту, где се одмах активно укључио у социјалистички покрет. Као и у Паризу и овде је сарађивао у покрету локалних српских социјалиста и био у главним токовима мађарског социјалистичког покрета. Био је активан у групи српских радника у Будимпешти, која је 1901. покренула Народни лист, а 1902. лист Народна реч, који је излазио као додатак главном гласилу Мађарске социјалдемократске партије.

Поповић је био критичан према неким издањима београдских социјалиста, а критички се осврнуо на брошуру Материјалистичко схватање историје Димитрија Туцовића. Оштро је критиковао социјалистички покрет у Србији, а пре свега Српску социјалдемократску странку ССДС истичући да је покрет у Србији почињао одозго, насупрот раду међу радницима, за који се он залагао. Током боравка у Будимпешти, био је близак са представницима унутарпартијске опозиције унутар Социјалдемократске партије Мађарске, чији су предводници били Сабор Ервин и Даниел Арнолд.

Због опозиционог држања искључен из Српске социјалдемократске странке 1904, заједно са Јованом Скерлићем, Костом Јовановићем, Љубом Јовчићем и другима.

Преминуо је од последица туберкулозе 24. августа 11. августа по старом календару 1905. у Врњачкој Бањи, где је отишао на лечење.

                                     
  • Побегао у групи 32 комуниста из Сремске Митровице августа 1941. године. Милорад Петровић, члан ОК КПЈ за Београд, 1929. осуђен на 12 година. Био затворен
  • бомбардовале су циљеве у Сирији. 15. април - Кандидат Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић је победио на председничким изборима у Црној Гори. 19
  • Упоредо са појавом индустрије појавила се и радничка класа. Након победе социјалиста на локалним изборима и неуспешне владине изборне преваре на поновљеним
  • је било 69.049. Поповић 2011, стр. 41, 46. Бошњака је било 53.605, Рома је било 6.251 а Мађара 337. Ковачевић 2004, стр. 63. Поповић 2011, стр. 41, 46
  • Љуба Антић, Живорад Милојевић, Драган Ђорђевић, Милорад Стаматовић Раца, Радомир Ђорђевић, Коста Поповић Љубиша Крстић Чекрк и Драгомир Радосављевић Ждрпа
  • Стефановић, секретар ЦРСОЈ, а 27. октобра: Гојко Самарџић, Рудолф Вихтнер, Милорад Петровић, Отокар Кершовани, Вукота Цветковић, Никола Бољевић, Саво Медан
  • граду, муче Срби, да су неки и стрељани. Јосип Броз је на то рекао да је социјалиста да ће његов пук бити пребачен у Галицију и да ће се он онда предати
  • Кнежев двор у Горњој Црнући Политика 17. јун 2009. Књаз Милош већи социјалиста од данашњих левичара Политика 5. јануар 2017 Трибина Кнез Милош

Users also searched:

...