Back

ⓘ Светозар Јовановић




                                     

ⓘ Светозар Јовановић

Светозар Јовановић био је српски трговац и градоначелник Земуна. Његов претхоник на овом положају био је Константин Петровић.

                                     

1. Биографија

Светозар се родио у Земуну, отац му се звао Лука, а зна се да је имао и дванаест година млађег брата, Ђоку Јовановића, који је био коњички генерал. Светзар се прво школовао у Земуну, а потом у Бечу, да би се након повратка у родно место почео бавити трговином. Када је Константин Петровић дао оставку на место градоначелника Земуна децембра 1874. на његово место изабран је Светозар.

Светозар је своју дужност градоначеника обављао ревносно, али кратко. Сам период његовог сужбовања био је јако турбулентан. У лету 1875. букнуо је устанак у Херцеговини, а у пролеће наредне године почео је српско-турски рат. И у самом Земуну осећао се дух рата, многи добровољци из Русије и са других страна пролазили су кроз Земун до Србије и са собом носили приче и вести о тамошњим догађајима. У Монархији су се са великом пажњом пратила ова дешавања и са опрезнишћу се мотрило на Земун и друге њене јужне делове насељене Србима.

Светозар Јовановић био је у тешком положају, јер је сам са симпатијама гледао и подржавао прилике у Србији. У то време у Земуну излазио је лист Граничар, чији је уредник био чувени Јован Павловић, и у њему су редовно излазиле вести из Србије и становници Земуна су их са пажњом читали. Међутим, локалне власти су тада добиле наређење да што више удаље дешавања са Балкана од становника Монархије. Полиција је имала задатак да трговину са Србијом сведе на неопходни минимум и да код народа угуши симпатије према дешавањима јужно од границе. Граоначелник Јовановић био је уз струју коју је по наређењу морао сузбијати.

Тада су се прочуле вести да Јовановић не испуњава наредбу и да пограничне мере нису ни оштре ни озбиљно спроведене. Јовановић је све ове вести демантовао. Након неколико дана сазвао је састанак варошког представништва 23. јуна 1876. године и на њој је дао оставку. Сви су били изненађени, чак и најближа његова околина. Постојале су претпоставке да је генерална команда из Загреба тражила његову оставку.

Од тада нестаје Јовановић са политичке позорнице и остатак живота провео је мирно у Београду, где је 1892. године и преминуо.

                                     
  • Јован Јовановић Змај у Гимназију Јован Јовановић Змај Од 1963. године се Гимназија Светозар Марковић издваја из Гимназије Јован Јовановић Змај
  • За другу употребу, погледајте страницу Јован Јовановић Јован Јовановић Змај Нови Сад, 6. децембар 1833 - Сремска Каменица, 14. јун 1904 је био један
  • гимназија постаје Виша мешовита гимназија Светозар Марковић а II мешовита гимназија добија име Јован Јовановић Змај Оне су школске 1959 1960. године
  • успостављања Шестојaнуарске диктатуре, Драгомир Јовановић је прешао да ради на одсеку борбе против комуниста. Јовановић је 1936. године био у делегацији југословенске
  • угашена 1959. године, из политичких разлога, а обновљена 1990. године, под именом Светозар Марковић Сајт Гимназије Светозар Марковић у Сурдулици
  • Слободан Јовановић био је наставник Правног факултета у Београду пуне 43 године, све до свога пензионисања 1940. године. Професор Јовановић је био један
  • За друге употребе, погледајте Љубомир Јовановић вишезначна одредница Љубомир С. Јовановић Чупа 1877 - 25. јун 1913 је био српски новинар, четник
  • За друге употребе, погледајте Милан Јовановић вишезначна одредница Милан Јовановић Стојимировић Смедерево, 19. јун 1898 - Београд, 6. март 1966 је
  • Гимназија Светозар Марковић је општеобразовна установа, која својим ученицима пружа четворогодишње образовање. Основана је 26. новембра 1869. године и
  • је Слободан Јовановић кога је Темпо до краја живота ценио. Дипломирао је 1935. године. Прва знања о комунизму и Совјетском Савезу, Светозар је добио од
  • Гимназија Светозар Марковић је једина гимназија у Суботици, Србији. Налази се у самом центру града. Аустријска царица, Марија Терезија је 1743. године
  • За другу употребу, погледајте страницу Јован Јовановић Јован Јовановић Пижон Београд, 3. септембар 1869 - Охрид, 20. јун 1939 био је српски дипломата