Back

ⓘ Племе Зубци




                                     

ⓘ Племе Зубци

Племе Зубци у ширем значењу је врста људске заједнице састављена из различитих братства или породица: Даниловићи, Вукаловићи, Спајићи, Вици. настала на преостору Зубачког поља у Источној Херцеговини с почетка новог века. на тромеђи трију држава на једној природно лепој висоравни. Села, засеоци и домаћинске куће овог племена су по "правилу" разасуте уз крај поља и долова или дубље у брдима. Географска издвојеност висоравни утицала је да становништво живи издвојено од "осталог света" и родбински де поприлично повеже до опасне границе крвномешања, нарочито по женској линији која се мање прати, што оставља здравствене последице на, из тих бракова, створене генерације.

                                     

1. Географско порекло

Зубачко поље у коме је потекло племе Зупци је географски затворена целина или заравњена површина широка 2 до 3 км на надморској висини од 6 до 800 метара. У њму доминира крашки рељеф са бројним огољеним кречњачким вртовима.

Зубачко поље је у географском смислу од околине потпуно одвојено, једним делом брдским, а другим делом планинским венцима. Па је тако са једне стране окружено камењем и голим брдима, са јужне стране високом планином – Бијелом гором – са столетним боровима, јелама, буквама и муликама, одвајајућу Зупце од Кривошија, које су у политичкој заједници са Боком.

Сутјеска одваја Бугојево село и Коњско од Зубачкога поља и пресеца брдски венац са источне стране, који је везан с Бијелом гором.

Природа карстног рељефа, Зупцима није дала богатство водом, јер је некадашња река Сућеска, настала од ледењака у дубокој прошлости, и временом ишчезла кроз пукотине, остављајући иза себе велике пешчане наносе. О оме говори ово народно предање:

Ријека, која је текла кроз Сутјеску, извирала је из Убала под Јастепцем у Бијелој гори; па како је топила и плавила већи дио Зубачкога поља, неко их научи да бивољским кожама и катраном забуше главу извор реке. Кад су га забушили, веле, чуо се је страховит тутањ испод Бијеле горе, док није вода пробила к мору.

                                     

2. Насеља

Насеобине у Зубачком пољу у којима су живели припадници племена Зупци су:

  • Дренови до, 24 кућа;
  • Коњско Пољице, 30 кућа и црква Светог Спаса.
  • Бугојево село, 20 кућа и црква Светог Илије;
  • Тули, 12 кућа;
  • Турмента, 25 кућа и црква Велике Госпође;
  • Поткрај, 11 кућа;
  • Граб Спаићи, 20 кућа и црква Петковица у пољу;
  • Ограда, 12 кућа;
  • Куна главица, 7 кућа;
  • Орашје, 16 кућа;

Село Граб, које је у сва времена било административни центар Зубаца и до данас је то остало, јер је данас најмногољудније село у Зубачком пољу.

Из Граба иду два важна међудржавна путна правца:

  • један је стари пут преко Рупа за Херцег Нови и Црну Гору,
  • други је за сада затворени пут и међудржавни прелаз за Конавле и Хрватску.
                                     

3. Карактеристике

Ово српско јуначко племе настало је у Требињском Округу између Требиња, Корјенића, Кривошија, Крушевице и Конавала на висоравни под именом: Зубачко поље смештено у каменитом окружењу и опасаном са једне стране голим брдима, са друге високом планином – Бијелом гором – обраслом столетним боровима, јелама, буквама и моликама, одвајајућу Зубачко поље од Кривошија, које су били у политичкој заједници са Боком.

Зубчани су по свом карактеру врло затворени и шкрти на речима, подозриви и сумњичави према свему и свакоме ко долази са стране и "уноси нешто ново". Врло су конзервативни, резервнисани и одани вековима утврђеним обичајима и вери православних Срба.

Ово храбро племе у време вишевековне владавине Османлија Херцеговином никад није било сасвим подређено турској власти, јер су били у свему најчистији српски тип становништва.

По изгледу били су коштуњави, снажни, окретни, бистри, убојити, поуздани, истрајни, већином црномањасти.

Оружје им је уза живота и поштења части најмилиј, а гусле, јуначке песме и српски народни обичаји у срцу и души.

У племену није било великих задруга. Братства су била задруге у одбрани од насртања непријатеља.



                                     

3.1. Карактеристике Одећа

Свакодневно одело зупчана састојало се од:

  • бјелаче гуња од белога домаћег уваљаног сукна
  • доколеница од белог уваљаног сукна
  • грудњака џамадан од црвене чохе или сукна;
  • чарапа и назувиа, или напрстака, од ишаране вуне
  • капае заврата, или фес црвен.
  • чакшира од раше модре
  • струке од беле или црне вуне са стријекама у боји на крајевима до реса,
  • опанцака на врнчанице с обувачама од опуте;
  • потпасака од говеђе коже у црвеној боји, преко њега тканица од домаће вуне, проста или ишарана
                                     

3.2. Карактеристике Оружје

Оружје имућнијих припадника племана било је:

  • џефердар о рамену.
  • нож јатаган с рукодржом од слонове кости у појасу,
  • један или два сребрњака,

Оружје сиромашнијих припадника племана било је:

  • нож у појасу,
  • дуга пушка лазарина од 7 педи о рамену.
  • један пиштољ
                                     
  • Археолошка налазишта на Зубачком пољу и у његовом окружењу Зубачко поље Племе Зубци Парк природе Орјен у Републици Српској Српска православна црква Епархија
  • боравка 1865. године у Београду. Богдан Зимоњић Мирко Петровић војвода Племе Зубци Берић, Душан М. 1994 Устанак у Херцеговини 1852 - 1862 1. изд. Београд:
  • века. Заснива се на фамилијарности брастстава које заједнички сачињавају племе Најсличнија су шкотским клановима. Постојала су на територији Црне Горе
  • породица које имају заједничко поријекло или претке. По народном схватању, племе је заједница неког становништва које је потекло од једне породице или од
  • Вукаловић. У народу овога краја постоји изрека што је Ловћен за Цетиње то су Зубци за Требиње Петар I Петровића је 1811. године записао: Прошлог љета дође
  • Морче, Моско, Мркоњићи, Мрњићи, Нецвијеће, Никонтовићи, Ограде, Орашје Зубци Орашје Попово, Орашје Површ, Паројска Њива, Петровићи, Пијавице, Подвори

Users also searched:

...