Back

ⓘ Џамија у Броду на Сави




                                     

ⓘ Џамија у Броду на Сави

Џамија у Броду на Сави бивша је католичка црква Светог Марка, претворена у џамију, а касније и срушена.

                                     

1. Историја

Генерални викар за турску Славонију загребачког бискупа Петра Петретића био је отац Петар Николић. Из фрањевачког самостана у Нашицама пише биксупу писмо од 28. маја 1660. године, у којем пописује и описује жупе, жупнике, цркве и остало, на простору између Саве и Драве, под турском владавином. За Брод је између осталога записао: У селу или граду Броду стара црква, учињена можејом Турака, некоћ под именом Светога Марка. Долазак Турака у Брод у јулу 1536. године је условио да се већ у септембру, октобру и новембру исте године, велики број људи исламизира. Исламизирани Брођани су своју цркву Светог Марка претворили у џамију, а подигли су још неколико мошеја, којих је почетком 17. вијека било већ девет. У граду је био и судбени стол - кадилук, а понекад је становао и пожешки санџак. Др Игњат Алојзије Брлић Брођанин, Србин католик је о џамији записао: …а џамија им је стојала на углу трга покрај Саве… темељи те џамије изкопани су год. 1834. По његовом свједочењу, око џамије је било турско, заправо, муслиманско гробље. Из турског периода у Броду су до данас остала нека презимена хрватизираних и покатоличених становника Брода и околине али и шире, Славоније и Срема: Азаповић Азапи, Предраг Азап, Ченгић, тескера је био назив за турску путну исправу. Рашани и Нијемци су ослободили Брод од турске власти 1691. године, а затим су њемачки војници срушили све џамије и муслиманска гробља у Броду.

                                     
  • преподобног Лазара, који је касније продат у Броду У насељу се налази споменик страдалима из Другог свјетског рата, а у изградњи је споменик посвећен пострадалима
  • је храм Српске православне цркве који се налази у селу Луке, на планини Требевић у Републици Српској у Босни и Херцеговини. Припада дабробосанској митрополији
  • Обреновац је градско насеље у градској општини Обреновац у граду Београду. Налази се на ушћу реке Колубаре у реку Саву недалеко од главног града. Обреновац
  • у Босни и Херцеговини у периоду 1992 - 1995. Међу најзначајније објекте из османског периода могу се сврстати Гази Хусрев - бегова џамија и Царева џамија
  • Константинопољ 1453. Он је претворен у џамију од стране албанског Елиас Бега и проглашен је за Имрахор џамију у време Бајазита II 1486. Данас постоји
  • spomenik. Najzastupljenija dobra na listi su: nekropole sa stećcima, kao najbrojnija kulturna dobra u Bosni i Hercegovini džamije kao najbrojniji vjerski objekti
  • граница османског и хабзбуршког домена се налази на Сави и Дунаву. Србија ће своју државност почети да обнавља у 19. веку, након Првог 1804. године и Другог
  • богомоља у Босни и Херцеговини. Храм Успења Пресвете Богородице у Дервенти Градска џамија или Али - агина џамија Црква светог Јураја мученика у Дервенти У посљедњем
  • лет на Месец у бази Кејп Каневерал три америчка астронаута Гас Грисом, Едвард Вајт и Роџер Чафи погинула у капсули свемирског брода Аполо 1 у ком
  • религију. Од камена срушенога древног манастира саграђена је џамија На почетку овог вијека на сред Зовог Дола ниче нова православна богомоља - Храм свих

Users also searched:

...