Back

ⓘ Дан српског јединства, слободе и националне заставе




Дан српског јединства, слободе и националне заставе
                                     

ⓘ Дан српског јединства, слободе и националне заставе

Дан српског јединства, слободе и националне заставе државни је празник који се 15. септембра празнује у Републици Србији и Републици Српској. Празник је симболично установљен да се прославља на дан када се обележава Пробој солунског фронта. Празнује се од 2020. године.

                                     

1. Идеја о успостављању празника

Идеја о успостављању заједничког празника Србије и Српске у јавност је изнета након састанка председника Републике Србије Александра Вучића и премијерке Ане Брнабић са руководством Републике Српске у августу 2020. године. На састанку је договорено да се идеја проследи надлежним државним и ентитетским органима ради даљег разматрања и одлуке о успостављању новог празника.

Влада Републике Српске усвојила је на седници одржаној 10. септембра 2020. закључак о празновању Дана српског јединства, слободе и националне заставе, чиме је овај празник озваничен у Српској.

Дан касније, 11. септембра, Влада Републике Србије такође је донела закључак на основу којег се овај празник званично прославља и на територији Србије.

                                     

2. Празновање

Циљ успостављања новог празника јесте пре свега оснаживање јединства између српског народа у Србији и Српској али и јачање култа националне заставе.

Иако је у Краљевини Србији, Краљевини Југославији, СФР Југославији, па и СР Југославији својевремено култ заставе био на изузетно високом нивоу, а застава била изузетно поштована, почетком 21. века у Србији тај култ готово да је нестао, а поштовање заставе и државних симбола више није на завидном нивоу, те се скоро свуда могу видети заставе у облику и размери који нису прописани законом. У Српској је ситуација у вези са поштовањем и истицањем заставе много боља, а циљ јесте да се ситуација у Србији поправи набоље по узору на Српску.

У државама у којима се обележава Дан заставе устаљена је пракса истицања одговарајућег облика заставе на зградама државних, покрајинских и локалних органа, јавних служби, али и на приватним објектима са циљем да се покаже поштовање према застави као једном од најзначајнијих елеманата државности. Застава се у таквој прилици поставља искључиво на месту предвиђеном за њено истицање, у складу са важећим прописима. У Србији ту сврху државни органи држе истакнуту Државну заставу, покрајински и локални органи, као и јавне службе поред Народне заставе, коју су дужни да вију свакодневно, истичу и Државну заставу, док грађани могу да бирају да ли ће на својим објектима истаћи Државну или Народну заставу будући да закон не дефинише који облик заставе смеју да истичу физичка лица.

                                     

3. Спољашње везе

  • ​Пробој Солунског фронта не сме бити заборављен "Политика”, 15. септембар 2020
  • Дан српског јединства, слободе и националне заставе СПЦ, 15. септембар 2020
                                     
  • је било између 200 и 300, носећи заставе СРС и слике са ликом Радована Караџића и Ратка Младића. Демонстранти су носили и заставу са ликом лидера СРС
  • поглавари носе обновљену и поново успостављену титулу патријарха српског Српска национална револуција, покренута 1804. године у крви и зноју, породила је дравну
  • предсједница Републике Српске је Жељка Цвијановић. Има и своје симболе, укључујући грб, заставу варијанту српске заставе без приказаног грба и ентитетску химну
  • уживају и верске слободе Верска толеранција у односу на српску заједницу готово да не постоји. Због раскола који се догодио, свештенству Српске православне
  • ометањем јединства цепањем државне територије и ампутирањем појединих њених делова, a нарочито противу тајног Лондонског пакта. Говори Матка Лагиње и Првислава
  • Политичка надигравања, 2000. Влада народног јединства 1999. Дани претњи и уцена, 1999. Јединством против злочина, 1999. Изборне заврзламе, 2000
  • су дио српског народа са подручја данашње Црне Горе. Према попису становништва из 2011. године, у Црној Гори живи 178, 110 припадника српског народа
  • преполовљена. Охладе главе Хрвата и других Југословена у аустроугарској војсци и потом их загреје за идеју српско - хрватског јединства посебно припаднике хрватске
  • решеност целог српског народа да истраје у светој борби за одбрану свога огњишта и своје слободе Краљевска влада сматра као свој најглавнији и у овим судбонооним

Users also searched:

...