Back

ⓘ Новосадски партизански одред




                                     

ⓘ Новосадски партизански одред

Новосадски партизански одред био је формиран у јулу 1941. године према упуствима Војног комитета ПК КПЈ. После уништења Одреда 1941. године нови Новосадски партизански одред формиран је 12. августа 1944. године.

                                     

1. Позадина

У лето 1941. године после напада Немачке на Совјетски савез убрзано се приступило организованијим акцијама усмереним против окупатора. Сматрало се да је после напада на СССР општа ситуација знатно измењена у прилог оружаног устанка против фашизма. На предлог који су дали Радивој Ћирпанов, Коста Шокица и Борислав Продановић приступило се формирању Новосадског партизанског одреда.

                                     

2. Оснивање одреда

За команданта је Новосадског партизанског одреда одређен је Милан Симин, подофицир ваздухопловства краљевине Југославије, за политичког комесара постављен је Радован Смиљанов. Циљ је био да се са диверзија пређе на стварање већих војних формација ради успешније борбе са окупатором.

Одред су сачињавали: Милан Симин, командант; Радован Смиљанов, политички комесар; Антал Немет; Стеван Николетић; Живко Радовановић; Бранко Силбашки; Тима Станков; Живко Брзак; Светозар Ковољевић и Милан Стоја.

                                     

3. Крах Новосадског партизанског одреда

Одред је 25. јула 1941. године прешао у ченејски атар. Припадници Одреда су откривени 26. јула и у неравноправној борби погинуо је командант одреда, Милан Симин, заробљен је Антал Немет, који је убијен на лицу места, а Живка Радовановића окупатор је 2. августа обесио.

МТИ Мађарска телеграфска агенција 1. августа 1941.године пренела је информацију о овом догађају: "Прошле суботе су комунисти Живко Радовановић, Рада Смиљанов, Милан Симин и један комуниста по имену Немет напали чувара станице у Ченеју близу Новог Сада на оружану снагу која је приспела отворили су ватру из пушака и бацили ручне бомбе.Током пушкарања Симин Милан и онај Немет су убијени док су друга двојица ухапшени. Преки суд новосадске војне команде у суботу ће им изрећи пресуде".

Лист "Вести ПК КПЈ за Војводину", бр. 2, 4. август 1941.г. пренео је вест:

На месту погибије припадника НПО 1971. године је подигнут споменик Новосадском партизанском одреду



                                     

4. Формирање Новосадског партизанског одреда 1944

На салашу Андрије Паленкаша у близини Бачког Петровца 12. августа 1944. године формиран је нови Новосадски партизански одред. Истовремено су формирани и Бачкопаланачки, Шајкашки, Суботички и Сомборски. За команданта Новосадског партизанског одреда постављен је Јан Паљик Јураја, за политичког комесара Тоша Гавриловић Риле.

Одлуку о формирању пет одреда потврдио је Штаб Бачко-барањске оперативне зоне 23. јула 1944. године.

У самом почетку Одред је извео неколико успешних акција: напад на кудељару код Б.Петровца, напад на месну полицију у Каћу, где је заплењено 40 пушака и напад на железничку станицу у Руменки. Касније, септембра и октобра месеца, када је Одред био поприлично омасовљен, извршено је низ акција: разоружавање мађарске страже у Новом Саду на темеринском друму, разоружавање месне полиције у Ченеју где је заплењено 14 пушака, 13 пиштоља, 4 сандука муниције, 2 сандука бомби и друге опреме. Изведено је и 3 успешне дивирзије на возове на релацији Суботица-Нови Сад и Будисава-Шајкаш.

Септембра месеца 1944. год. у оквиру Новосадског партизанског одреда деловале су две групе партизана: словачка група звали су је Словачка чета и новосадска група. Словачку чету сачињавало је око 40 бораца словачке народности из бившег Бачко-барањског партизанског одреда. Чета је учествовала у ослобађању Бачког Петровца 15. октобра 1944. године, као других околних села и самог Новог Сада 22. и 23. октобра 1944. После ослобођења Новог Сада бројно стање чете се повећало на преко 200 бораца, те је формиран Први словачки батаљон. Главни штаб НОВ и ПО Војводине за команданта овог батаљона именовао је дотадашњег команданта Новосадског партизанског одреда Јана Палика – Јураја.

23. октобра 1944. године Новосадски партизански одред је ушао у Нови Сад, где је расформиран, а његови делови ушли су у састав VII, VIII и XIV Војвођанске бригаде.

                                     

5. Британска мисија у Новом Саду

Убрзо након формирања Главног штаба НОВ и ПОЈ за Војводину у њега је стигла британска војна мисија на челу са мајором СОЕ Базилом Дејвидсоном. Ова мисија је током своја два боравка на територији Војводине обавила низ значајних задатака и контаката. Највише је остала запамћена по извештају о масакру над цивилима у Сремској Рачи, почињеном од припадника "Ханџар" дивизије, када је Дејвидсон, заједно са начелником ГШВ Јованом Бељанским-Лалом, лично саслушавао преживеле мештане и проследио извештај за Лондон, затим по Дејвидсоновом извештају о масовном хапшењу бачких Јевреја априла 1944, једном од првих извештаја о "холокаусту" који су стигли у савезничке команде.

Током лета 1944. године и почетка јесени мисија је боравила у зони одговорности Новосадског партизанског одреда и на салашу Андрије Паленкаша, да би касније били пребачени у Нови Сад.

О свом боравку у Новом Сади писао је и у књизи "Special operations Europe", објављена на српко-хрватском као "С.О.Е. између четника и партизана": "Концем тога љета провео сам у Новом Саду неколико дана као Рудолф Долинек, проучавајући Вермахтов транспорт, који се сљевао на запад пред совјетским напредовањем из Румуњске. У то сам вријеме становао у кући једног симпатизера, заједно са својим радио-телеграфистом, наредником Џорџом Армстронгом, којега ни тривијалне околности попут морзеова емитирања из непријатељског града нису могле натјерати да трепне оком. Кавана у главној улици, позната тада по свом власнику као Кафе Штолц, а данас као Војводина, била је корисно мјесто на којем се могло сједети и проучавати њемачки транспорт. Послије живота у кукурузу било је то мирно занимање, и веома удобно.

Из Новог Сада Дејвидсон је требало да оствари своју давнашњу намеру и да настави пут за Мађарску, до чега није дошло. Поред осталог, чланови енглеске војне мисије обећали су да ће ваздушним путем обезбедити дотурање оружја Суботичком и Сомборском НОП одреду, до чега вероватно није дошло.