Back

ⓘ Црнотравски говор




Црнотравски говор
                                     

ⓘ Црнотравски говор

Црнотравски говор припада архаичним говорима штокавског наречја и то сврљишко-заплањском говорном типу, у оквиру призренско-тимочке зоне српског језика, онако како ју је одредио Александар Белић у "Дијалектима источне и јужне Србије". Захвата не само насеља која су у непосредном окружењу варошице Црна Трава, већ нешто шири појас, пружајући се према насељима Грделичке клисуре у којима доминира јужноморавски говорни тип. Но ни сва села црнотравске општине не припадају овом говору. Источна насеља према граници са Бугарском припадају власинском говору, односно тимочко-лужничкој зони. Црнотравски говор се буквално уклинио између два говорна типа призренско-тимочког дијалекта.

                                     

1. Границе

Централну зону црнотравског говора чине насеља расута око варошице Црна Трава: насеља у сливу реке Чемерчице, насеља у сливу Власине од Тескова до Тегошнице, као и насеља у сливу Рупске реке Бајинске до Новог Села. То су: варошица Црна Трава, Ливађе, Славковци, Чука са засеоцима, Горња и Доња Козарница, Прочоловци, Јовановце са засеоцима, Степановци, Црвенковци, Жутини, Самчекинци, Обрадовце, Брод са засеоцима с обе стране Власине, Добро Поље са засеоцима, Бистрица, Козило, Вус, Горње и Доње Гаре, Острозуб, Рупље с околним селима Банковци, Павличина, Рајчетине те село Млачиште са Бајинцима. Гранична села црнотравског говора према тимочко-лужничкој говорној зони власинском говору, на истоку, су: Златанце са својим засеоцима, Тодоровци са засеоцима, западни део махала села Дарковца и село Криви Дел, на југу заселак Кучишњак, испод Чемерника. Са моравским говорним типом граниче се села црнотравског говора на ободу Грделичке клисуре: Боровик, Мачкатица, Лебет, Мрковица, Црвени Брег и Ново Село.

                                     

2. Лингвистичке карактеристике

У вокалном систему црнотравски говор је сачувао полуглас ь, чија се артикулација креће према гласу а: кьд сьм бил момьк рабаџисувал сьм с волови до Предене. Последњих деценија, под утицајем урбанизације, полуглас се претвара у глас а. Вокално л је дало рефлекс ла. Вокално р се задржало. У консонатском систему нема гласа х. Фонема ф се супституше са в. Јавља се африката ѕ дз, на крају речи се задржао глас л. Чува нејотовану групу јд, не познаје јотовање: гробје, снопје, сливје, лисје, грозје, Рупје, Скопје, лисје, тресен, крстен, наместен, газен, млатен, купен, ломен, славен, мутен, наљутен, граден).

У црнотравском, као и у осталим призренско-тимочким говорима, именска промена је сведена на три падежа – номинатив, акузатив и вокатив – остали се падежни односи изграђују уз употребу предлога. Мада све ређе, али се још користе удвојене личне заменице за наглашену заменичку форму А мене ми дојде жал на дете. Кьд тебе те ватим, ћу те распучим!. Код придева је описна компарација.

У глаголском систему, као и други архаични говори, црнотравски не познаје инфинитив, мушки род глаголског придева у једнини се завршава на л, трпни придев, треће лице мн. презента има облик, чува облике старог императива: виђ - виђте, јеђ – јеђте, има и облик глеј – глејте, док је дистрибуција наставка другог л. мн. императива: дојдете, носете, бегејте, најдете.

Акценат је експираторни, по карактеру најближи краткосилазном акценту стандардног језика и најчешће заузима позицију старог акцента.

У црнотравском говору се за оца каже башта бьшта и мати, матер, за мајку, а у јужноморавском: татко и мајка, док у власинском: бьшта и мајћа. На црнотравском се орати говори, на власинском вреви, на црнотравском се вика зове, дозива, на власинском ока итд.

Имајући у виду да је црнотравско становништво било упућено према Морави, где пролази воз, једино превозно средство у дугом временском периоду, поготову због печалбарства, а и због чињенице да су то били развијенији крајеви с којима се трговало, то је долазило до сталног мешања људи, и тиме је објашњив известан утицај јужноморавског говора на лексику и говор Црнотраваца, па и на опште језичке карактеристике код становништва рубног појаса према Грделичкој клисури. Без обзира на контакте становништва, таквог утицаја нема од стране власинског, тј. тимочко-лужничког говора на црнотравски.

Од свих српских говора данас је црнотравски говор најбоље описан и проучен захваљујући студији Вилотија Вукадиновића "Говор Црне Траве и Власине" и "Црнотравском речнику" Радосава Стојановића, који је до данас најобимнији дијалекатски речник једног говора. Можда је то и добро с обзиром на чињеницу да је овај крај један од најдепопулационих у Србији и да ће колико за деценију остати без сеоског становништва.

                                     
  • као и у Хрватској. У Хрватској источнохерцеговачки дијалекат је матерњи говор готово свим Србима, као и осталим националностима у пределима са изразито
  • томе тежила. Народни говори који користе екавски изговор су говори Војводине, говори централне, источне и јужне Србије, неки говори Славоније и Истре, а
  • затим Бенковца и Дрниша Житнић и Кричке у Далмацији. Буњевачки говор Шокачки говор Ивић 1956, стр. 175 - 188. Ивић, Павле 1956 Дијалектологија српскохрватског
  • српског језика, којим се говори у централном подручју Србије, правцем североисток - југозапад. То је говор којим се говори у Метохији, на Копаонику
  • Та Црнотравска школа је била смештена у једној соби, неке приватне куће у чаршији и похађало ју је 10 - 15 ђака. Издржавали су је приходи црнотравске цркве
  • Хрватске чакавским наречјем се говори и у крајевима где живе Градишћански Хрвати, у Аустрији, Мађарској и Словачкој, а сличан говор имају и Молишки Словени.
  • Блаже Конески, Култура - Скопје 1967 Академик Божидар видоески, Кичевскиот говор МЈ, 1957, VIII, 1. pp. 31 90. Belić 1935: A. Belić, Galički dijalekat

Users also searched:

...