Back

ⓘ Неконвенционални ресурси нафте и гаса у Србији




                                     

ⓘ Неконвенционални ресурси нафте и гаса у Србији

Неконвенционални ресурси нафте и гаса у Србији који су на располагању воде порекло из уљних шејлова и нафтно-матичних формација за нафту и гасонсних шејлова, слабопропусних фомрација и слојева угља за гас. Ови ресурси се првенствено могу наћи у лежишту" Алексинац" и Панонском басену.

                                     

1. Уљни шејлови

Појаве и лежишта уљних шејлова налазе се налзе у нишком, зајечарском, јужноморавском, краљевачком и подрињско-колубарском региону. Сви наши уљни шејлови су кенозојски и припадају групи ламозита – језерских уљних шејлова ламинарне микростурктуре са доминантним мацералом ламалгинитом. Настали су у језерима средишње и јужне Србије која су у наведеним регионима постојала од палеогена до миоцена. Најстарији уљни шејлови код нас су палеогени уљни шејлови Карпато-Балканида источне Србије узани појас Књажевац-Пирот, а најзначајнија налазишта припадају олиго-миоцену и доњем миоцену малих кенозијских басена. Укупни ресурси уљних шејлова Србије износе око 5.4*10⁹ т, мада преко половине тих ресурса не испуњава критеријуме за добијање нафте.

Уљни шејлови Србије садрже кероген типа I и II, а степен њихове зрелости одговара рефлексији витринита испод 0.45% РР дијагенеза. У највећем броју налазишта, међутим, садржај керогена је испод 10 %, а принос уља већином не прелази 5%. Повољни изузетак представља, међутим, лежиште" Алексинац", како у погледу високог садржаја керогена, тако и погледу доброг потенцијала.

                                     

2. Лежиште Алексинац

Лежиште" Алексинац", са уљним шејловима у оквиру доњег миоцена, има површину од око 20 км² и обухвата два пакета слојева велике дебљине: доњи – просечне дебљине 20м и горњи – дебљине од око 75м. Средњи садржај керогена у лежишту износи преко 20%, а принос уља је 10-12%. Пробна производња у реторти старије технологије показала је да се из тоне алексиначког шејла може добити око 90л нафтног угља и око 400м³ гаса.

Процењени ресурси придобивог угља из лежишта" Алексинац" износе око 150 милиона тона, што је практично на нивоу откривених геолошких ресурса нафте у нашем делу Панонског басена. Новија испитивања садржаја микроелемената у уљним шејловима Алексинца и њиховој повлати показала су да нема повишених концентрација токсичних и радиоактивних елемената у односу на већину уљних шејлова у свету.

                                     

3. Панонски басен

Перспективна подручја за производњу нафте из нафтно-матичних формација у Србији налазе се у Панонском басену. Делови басена у којима се матичне стене налазе у" нафтном прозору" углавном одговарају дубинама на којима температура прелази 110-120 °C, што је достигнуто у већем броју локалних депресија. Као посебно перспективне формације издвајају се лапоровити кречњаци панона коју испуњавају посебне критеријуме.

Према резултатима досадашњих истраживања, у Панонском баснену Србије има перспективних подручја и за производњу гаса из гасоносних шејлова. Зоне са матичним стенама у гасном прозору углавном одговарају температурама од преко 140 °C, али како је препоручени степен зрелости већи, потенцијал имају гасоносни шејлови који се налазе на већим дубинама на којима је температура преко 170-180 °C. Такве зоне се највећим делом налазе у северном Банату. У њима су сразмерно богате матичне стене панона и старијег миоцена достигле касну фазу генерисања гаса а имају пожељни степен зрелости на дубинама од преко 3200м-3400м. Осим у северном Банату, гасно генеративне зоне се на мањој површини, али и мањој дубини налазе и у јужној Бачкој, средњем и јужном Банату, али у тим подручијима није остварена и зрелост која се препоручује за експлоатацију. Зоне касније фазе генерисања гаса крековање нафте налазе се и у Подунавско-Моравској депресији локалне депресије Дрмно и Марковац, где дебљина терцијара достиже 5000м, мада оне захтевају мању површину.

Осим у гасоносним шејловима, у већем броју локалних депресија нашег дела Панонског басена, гас се свакако може наћи и у слабопропусним формацијама, само остаје питање технологије фрактурације. Седименти понта исталожени у делтној седиментацији представљали би главне објекте за такву експлоатацију.



                                     

4. Гас из слојева угља

Могућност производње гаса из слојева угља код нас није потпуно сагледана. Осим многобројних басена и лежишта са угљем различитог, мада углавном ниског ранга, од значаја би могли бити и угљеви понта и старијег миоцена који су на различитим дубинама констатовани у Банату током бушења за нафту и гас. У јужном Банату угљеви доњег, средњег и горњег миоцена регистровани су на различитим дубинама. То сведочи о томе да постоји сразмерно велика распрострањеност угљева у нашем делу Панонског басена почевши од депресије Дрмно Костолац, преко Ковина и већег дела јужног Баната, у ком угаљ достиже значајне дубине.