Back

ⓘ Утицај Априлског рата на операцију Барбароса




                                     

ⓘ Утицај Априлског рата на операцију Барбароса

Дана 10. априла 1941, петог дана напада на Краљевине Југославију и Грчку који је још увек био у току, у немачкој Врховној команди Оружаних снага, у Врховној команди Копнене војске, у штабовима армија и дивизија почиње организовање извлачења свих расположивих јединица из борбе. Рат против Краљевине Југославије је био добијен а снаге још раније планиране за напад на Краљевину Грчку операцијом "Марита" више него довољне. Могло се приступити њиховом транспортовању назад, на концентрацијске положаје са којих су дошле или ка којима су биле упућене па скренуте далеко на Истоку, ка границама Совјетског Савеза. Прво је био заустављен транспорт трупа и материјала из Аустрије ка бојиштима у Југославији. Следећа два-три дана, неке јединице из резерве 2. армије биле су упућене назад, одакле су дошле. О свему томе сведочи читав низ података у ратним дневницима Врховне команде Оружаних снага и начелника штаба Главне команде Копнене војске, генарл-пуковника Франца Халдера. Адолф Хитлер је свакод...

                                     

1. Закључак

Веома често, слободно се може изразити, потцењиван, још чешће минимизиран, Априлски рат 1941. године се у светској историјографији своди на скоро безначајну епизоду до сада највећег светског сукоба, а његов ефекат на 12 дана трајања. Као да се притом заборавља да су се у то доба сви ратови у Европи и одбројавали данима. Или, губи се из вида противречна мишљења, међу којима је и оно да је "југословенски Априлски рат зауставио и практично ’приковао’ стотине немачких дивизија на граници СССР – Немачка свих 35 дана, што није могла 1941. ни Црвена армија све до Москве."

Када су се осамдестих година XX века из јапанских архива појавили документи о плановима и одлука Царског империјалног Генаралшатаб на Далеком истоку пало је потпуно другачије светло на операцију "Барбароса". У тим документима се веома јасно указује да су одбрана односно евентуални очекивани пад Москве имали крупну и решавајућу одлуку у јапанским плановима:

"У случају пада Москве до августа 1941. јапански Генаралштаб израдио је благовремени план да одмах после тога ступи у рат на страни Немачке против Совјетског Савеза."

Познато је да је десетог дана након немачког напада на СССР, на дан 2. јула 1941., у Токију заседало највише државно и политичко тело Јапана, под председништвом цара Хирохита – Царска империјална конференција. Тада су биле донесене судбоносне одлуке о јапанском учешћу у рату:

"Прва одлука: Тројни пакт неће бити примењен на СССР – тј. Јапан се уздржава од учешћа у рату;

Друга одлука: Пакт о неутралности са СССР-ом остаје у важности;

Трећа одлука: Ако у међувремену Немцима успе да заузму Москву, Јапан ће ревидирати свој став и ући у рат. Јапан ће држати своје снаге у приправности."

. стр. 124и др)

Према овим документима уопште није искључено да би у случају пада Москве СССР морао да ратује на два фронта, да ли би пад Москве изазвао и колапс Совјетског Савеза врло је вероватно.