Back

ⓘ Музеј Мацура




Музеј Мацура
                                     

ⓘ Музеј Мацура

Музеј Мацура је први приватни музеј у Србији, у Новим Бановцима, отворен у мају 2008. године. Музеј функционише као институција задужена за чување, проучавање и излагање уметничких и историјских предмета из збирке његовог оснивача Владимира Мацуре. Музеј поседује збирку уметничких дела из периода авангарде 20-их и 30-их година и модерне уметности 60-их и 70-их година 20. века настале на тлу Југославије.

                                     

1. Зграда музеја

Зграда музеја је у облику дунавског меандра. Првобитни пројекат је предвиђао галерију од 180м² уз употребу јефтиних материјала и конструкције. Покушано је да се у оквиру што мање површине основе оствари што већа површина зидова за излагање. Тако се дошло до архитектонске основе облика ћириличног слова П. Мацура је у томе препознао слику "Меандер" Јулија Книпфера из сопствене колекције, што га је инспирисало да замисли много већу зграду и тако је пројекат галерије прерастао у пројекат музеја. Музеј је површине 650 м² и има упечатљив, коцкасти профил.

Сива кућа, кубус поред изложбеног простора на два нивоа, има депо, стамбено-радни простор и кафе бар са продајним пултом. Музеј је ограђен и има сопствени паркинг, парк са воћњаком, скулптуре и резиденцијални објекат за госте. Парк се једним делом стрмо спушта према Дунаву. На капији музејског имања с воћњаком пише: Мом народу.

                                     

2. Збирка

Музеј чува драгоцена дела зенитизма, југо-даде, руског и пољског конструктивизма, средњовековне авангарде, београдског надреализма, високе модерне, концептуалне уметности, бечког акционизма, војвођанске неоавангарде. Уметничка збирка представља једну од највећих приватних колекција неоавангардне уметности на простору Србије. У музејској збирци, поред уметничких дела, место је нашла и документарна грађа - часописи, чланци и сведочанстава.

                                     

3. Инспирација

Ин­спи­ри­сан зе­ни­том, ју­го­сло­вен­ским аван­гард­ним по­кре­том два­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка и ње­го­вим по­кре­та­чем Љу­бо­ми­ром Ми­ци­ћем, Владимир Мацура је желео да подсети на аван­гард­не иде­је у Ср­би­ји. Из по­тре­бе да сво­ју збир­ку, ко­ју је при­ку­пљао ду­ги низ го­ди­на, учи­ни је до­ступ­ном ши­рој јав­но­сти, од­лу­чио се за град­њу из­ло­жбе­ног про­сто­ра. Зе­нит као аван­гард­ни умет­нич­ки по­крет, али и зе­нит као иде­ја, пред­ста­вља­ју мо­жда нај­зна­чај­ни­ји сег­мент ове при­ват­не збир­ке.

                                     
  • Списак музеја у Србији Војни музеј Калемегдан бб Вуков и Доситејев музеј Господар Јевремова 21 Дом Јеврема Грујића, Светогорска 17 Етнографски музеј Студентски
  • Поповић, Лозница 2008 Галерија Народног музеја Зајечар 2009 Galerija Urban District 16 - 11, Нови Сад, Музеј Мацура Београд, Центар савремене умјетности
  • основне школе у Новим Бановцима Табла на улазу у Музеј Мацура ОШ Никола Тесла Нови Бановци Музеј Мацура Општина Стара Пазова: Отворена нова амбуланта у
  • Galeriartist, Daghan Ozul Collection, Истанбул Вујичић колекција, Београд Музеј Мацура Нови Бановци Wiener Städtische, Београд и многим другим. Њене скулптуре
  • Вуксановић - Мацура 2012, стр. 134. Антонијевић & 28. 1. 2018. Вуксановић - Мацура 2012, стр. 136. Вуксановић - Мацура 2012, стр. 137. Вуксановић - Мацура 2012, стр
  • седамдесетих, Судац, Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад, 2007 Европски контексти уметности XX века у Војводини, коаутор Музеј савремене уметности
  • kratkometražnog filma Beograd, Srbija Muzej Zepter Beograd, Srbija Muzej Macura Banovci, Srbija Narodni Muzej Kraljevo, Srbija Hol Beogradskog dramskog
  • београдском Хаџипоповцу и породици Хаџипоповић Породично порекло Вуксановић - Мацура Злата 2012 Живот на ивици: становање сиротиње у Београду 1919 - 1941
  • Града Београда 1968. године награђени су архитекте Никола Добровић, Милорад Мацура Станко Мандић, Милош Сомборски, Видо Врбанић, Бранко Петричић, Александар
  • што су Милица Милисављевић Дугалић, Светлана Стевић Вукосављевић, Дарко Мацура Браћа Теофиловићи, Бокан Станковић, Биљана Крстић, Светлана Спајић или
  • истраживач - сарадник Драгољуб Штрбац, истраживач - пројектант за ГИС др Злата Вуксановић Мацура научни сарадник, руководилац одељења др Марија Дробњаковић, истраживач - сарадник