Back

ⓘ Хистрионични поремећај личности




                                     

ⓘ Хистрионични поремећај личности

Хистрионични поремећај личности је поремећај личности који карактерише театралност у изражавању емоција, потреба за пажњом, признањем и узбуђењем и афективна нестабилност.

Назив поремећаја потиче од латинске речи хистрио histrio onis, m., што значи глумац.

Особе са хистрионичним поремећајем осећају се непријатно када нису у центру пажње, и како би је придобиле драматизују и преувеличавају чињенице, осећања и искуства или теже истицању заводљивим понашањем, физичким изгледом и појавом. Углавном имају добро развијене социјалне вештине, и интерперсонално одају утисак шармантних, живахних особа склоних флерту, манипулативном и импулсивном понашању. Труде се да изгледају привлачно и истакну се јарком или провокативном одећом. Каприциозне су, са емоцијама које се брзо и лако мењају, а чијим драматичним испољавањем могу посрамити околину или деловати неискрено. Когнитивно су сугестибилне и могу потпасти под утицај особа којима се диве.

Особе са овим поремећајем често нису свесне да имају проблем, и траже помоћ када симптоми почну да представљају тешкоћу на послу, у међуљудским односима или ометају лично благостање.

Хистрионични поремећај се дијагностификује у раном одраслом добу, после 18. године. Преваленца поремећаја у општој популацији је од 2 до 3%, а 4 пута је чешћи код жена него код мушкараца. Међутим, могуће је да жене више траже психолошку помоћ и отвореније говоре о симптомима.

                                     

1. Дијагноза

По Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје, како би се дијагноза хистрионичког поремећаја утврдила неопходна је первазивност понашања у циљу привлачења пажње и присуство афективних нерегуларности уз најмање пет од следећих критеријума:

  • Претерана интимизација и неадекватна блискост са другима
  • Употреба изгледа за привлачење пажње
  • Немир и непријатност у ситуацијама када особа није у центру пажње
  • Заводљиво или провокативно понашање
  • Драматизоване и преувеличане емоције
  • Сугестибилност, лабилност
  • Неодређен говор којем недостају детаљи
  • Променљиве и плитке емоције
                                     

2. Коморбидитети и компликације

Уз овај поремећај често се јављају и:

  • Болести зависности злоупотреба алкохола, психоактивних супстанци
  • Соматоформни поремећаји
  • Антисоцијални поремећај личности
  • Анксиозни поремећаји
  • Гранични поремећај личности
  • Зависни поремећај личности
  • Депресија
  • Напади панике

Особе са хистрионичним поремећајем личности могу имати интерперсоналних и брачних проблема због заводљивог понашања и променљивог расположења. Потреба за привлачењем пажње може их навести на претње самоубиством или самоповређујуће гестове.

                                     

3. Диференцијална дијагноза

Хистрионични поремећај треба разликовати од нарцистичког, зависног и граничног поремећаја личности.

Тежња да буду у центру пажње заједничка је особама са нарцистичким и хистрионичним поремећајима личности. Међутим, код нарцистичког поремећаја особе теже да изазову дивљење, док особе са хистрионичним поремећајем траже било који тип пажње.

И особе са граничним и са хистрионичним поремећајем карактерисане су интензивним и променљивим емоционалним стањима – међутим, особе са граничним поремећајем углавном имају негативно мишљење о себи.

И код зависног и код хистрионичког поремећаја присутна је тежња особа да буду у близини других људи, али су особе са зависним поремећајем личности престрављене могућношћу да буду одбијене и презрене, и због тога су више инхибиране у понашању.

                                     

4. Узроци

Иако не постоји експлицитни узрок хистрионичког поремећаја, претпоставља се да на његово формирање утиче више чинилаца, те да је он последица и наследних и срединских фактора.

Једна претпоставка је да се поремећај развија као неодговарајући механизам одбране, као реакција на трауматични догађај или трауматично окружење.

Друга претпоставка је да на развој поремећаја утичу родитељи и васпитање. Претерано удовољавање детету и неспособност родитеља да поставе границе може утицати на развој поремећаја. Родитељи који и сами испољавају драматично, променљиво и неприкладно сексуално понашање могу бити модел деци и бити фактор ризика за развој поремећаја.

Породична историја поремећаја личности, психијатријских поремећаја и болести зависности представља предиспозицију за развој поремећаја.

                                     

5. Лечење

Психотерапија може помоћи особама са хистрионичним поремећајим личности да стекну увид у свој проблем и омогућити боље друштвено и професионално функционисање.

Супортивна психотерапија, при којој се пацијенту пружа подршка, саосећање и охрабрење, може бити корисна у регулисању поремећаја, јер обезбеђује умирујуће, непретеће психотерапијско окружење, умањује емоционалну нелагоду, подучава конструктивним механизмима одбране и ради на побољшању самопоштовања.

Психодинамска психотерапија такође може бити добра терапијска метода јер подстиче кориснике да укључе фазе које су прескочили током емоционалног развоја, да разумеју конфликте који су у позадини њихових неадаптивних понашања и да замене неадекватна понашања и реакције прикладнијим.

Одређени симптоми могу захтевати посебан третман психофармацима. Афективна нестабилност може се лечити антидепресивима, антипсихотицима и стабилизаторима расположења. Стабилизатори расположења се могу користити и за умањење импулсивности.