Back

ⓘ Magister officiorum




Magister officiorum
                                     

ⓘ Magister officiorum

Господар канцеларија или канцелар била је титула начелника централне администрације позног Римског Царства у доба Домината. После пада Западног римског царства, функција се одржала у Византији још неко време. У другој половини 8. века његове дужности преузео је логотет дрома.

                                     

1. Позадина

Реформама цара Диоклецијана 293-305 и Константина Великог 324-337 читаво Римско Царство било је подељено у 4 преторијанске префектуре, које су се даље делиле на дијецезе укупно 14, а ове на провинције укупно око 120. Како би се смањила моћ локалних заповедника и могућност побуне против централне царске власти, Диоклецијанов и Константинов управни систем увео је начелно одвајање војне и цивилне власти: војна власт у префектурама била је у рукама дукса лат. dux, а цивилна управа била је у надлежности преторијанског префекта дијецезама су управљали викари, а провинцијама намесници. Да би се моћ преторијанских префеката додатно смањила, Рим и Цариград били су изузети из њихове надлежности и потчињени својим градским префектима.

                                     

2. Функција

Власт провинцијских намесника претрпела је још веће ограничење изграђивањем централне управе у доба цара Константина Великог 324-337. Најутицајнији представник централне управе био је Magister officiorum. Од скромних почетака он се уздигао до велике моћи, и то пре свега на рачун префектура, пошто су officia, канцеларије појединих управних органа министарстава са њиховим безбројним чиновницима, биле точкови бирократске управне машине. Његов сопствени officium чинили су такозвани agentes in rebus, који обилазе провинције као царски курири, а уједно као агенти врше и обавештајну службу, испитујући рад и расположење чиновника и поданика. Било је то веома обимно тело које је у 5. веку, само у источном делу Царства, бројало преко 1.200 функционера.

Поврх тога, канцелар је био одговоран за цареву личну безбедност и зато је био заповедник царске гарде, зване палатинци лат. sholae palatinae. Истовремено, он је руководио целокупним дворским церемонијалом, а отуда је проистицала још једна важна политичка функција: примање страних посланстава и уопште брига о односима са страним државама. Најзад, од 4. века канцелар руководи и поштанским саобраћајем лат. cursus publicus, који је раније спадао у надлежност преторијских префеката.

                                     
  • Преторијски префект Magister officiorum Comes sacrarum largitionum Comes rerum privatarum Quaestor sacri palatii
  • Преторијски префект Magister officiorum Comes sacrarum largitionum Comes rerum privatarum Quaestor sacri palatii
  • Наредне 504. године, Анастасије је послао Целера, свог канцелара magister officiorum као врховног команданта, док је Ипатије опозван у Константинопољ
  • један Римљанин могао да понесе у остроготској Италији, он ће бити magister officiorum краљева Теодорика, Атанариха, краљице Амаласвинте, краљева Теодахата
  • пријатељем из детињства Паулином, сада поглаваром царске канцеларије magister officiorum осрамоћена Евдокија је измолила да јој буде дозвољено да се насели
  • августа 355. у Келну се прогласио за цара локални врховни заповедник војске magister militum Силван. Цар, који је у то време боравио у Милану, је одговорио
  • 565 два главна звања су: командант коњице лат. magister equitum и командант пешадије лат. magister peditum У доба цара Маврикија 582 - 602 на челу
  • Аутократор Сенат Царска бирократија Епарх Рана Преторијски префекти Magister officiorum Comes sacrarum largitionum Comes rerum privatarum Quaestor sacri

Users also searched:

...