Back

ⓘ Качићи




Качићи
                                     

ⓘ Качићи

Качићи су били једно од дванаест племена која су 1102. године прихватили Pacta conventa, споразум са угарским краљем Коломаном. Представник Качића био је кнез Јурај. Качићи се помињу и у Супертарском картулару, хроници из 12. века. Били су један од шест родова из којих су бирани банови. Банови су бирали краља, уколико његов претходник умре без наследника. У истом документу помиње се и извесни "Качић" као један у низу банова између краљева Светоплука и Звонимира. Старија историографија сматрала је да су Качићи првобитно живели у задарском залеђу до реке Крке. Петар Крешимир IV, када је овладао овим просторима, преселио је део Качића на простор између Неретве и Цетине. Иако је ова Клаићева претпоставка касније одбачена, и даље се држало да су Качићи пореклом из задарског приморја. У изворима се, међутим, јављају две скупине које помињу породицу Качић. Први су кнежевски омишки Качићи, а други су племенски у задарском залеђу. Не зна се постоји ли веза између њих.

Качићи се чешће јављају у изворима од половине 14. века. Поседи су им се у 15. веку налазили у Поднадину, Бистровини, Бутини, Качиној Горици, Суховарама, Гргурицаваси и Крнези. Више топонима у Хрватској могу се повезати са овом породицом. У другој половини 12. века помиње се Мирош Качић. Изгледа да је његов отац био Тољен, који се 1164. године помиње као судија у Тињу. Мирошеви синови Доброш, Драгослав, Отре, Јурај и Дешко, помињу се у спору око села Кокићана код Задра. У наредном веку Качићи се помињу у више докумената. Ћерка српског краља Стефана Владислава 1234-1243, чије име није познато, била је удата за омишког кнеза Ђуру Качића.

Омишке Качиће први пут спомиње византијски историчар Јован Кинам 1165. године у делу где пише о походу Јована Дуке, војсковође цара Манојла I Комнина. Под византијску власт тада је дошло 57 градова у Далмацији, укључујући и народ Качића. Омишки кнез Никола помиње се 1167. године, када се заклиње Которанима. Омишки Качићи помињу се у 3. деценији 13. века као гусари. Око 1220. године угарски краљ Андрија II претио је кнезу Малдучу и његовој родбини да ће их казнити ако не престану са пљачком његових бродова на мору. Следеће године папа Хонорије III шаље легата Аконција, како би спречио гусарење на Јадранском мору и заштитио крсташе Петог крсташког рата, на њиховом путовању у Египат. Аконције помиње брод кога су му Сплићани дали како би побегао од Качића.

У првој половини 1239. године у Омишу пред кнезом Николом и осталим члановима Качића склапају мир Сплићани и Хумљани. Вероватно су Качићи учествовали и у рату Дубровника са српским краљем Урошем I. Кнез Јурај је можда учествовао на страни српског краља. Он у писму дубровачком кнезу спомиње свој посед недалеко од Дубровника, као и супругу бившег српског краља Владислава. До 1281. године Омиш је под влашћу Млетачке републике. Они су надаље бирали омишког капетана и заповедника омишке тврђаве. Качићи су наставили са нападима на млетачке галије. Млечани позивају у помоћ Павла I Шубића, који 1287. године осваја Омиш. Качићи су склопили мир са Млечанима 1290. године.