Back

ⓘ Палатини




Палатини
                                     

ⓘ Палатини

Паладини или палатини били су припадници римске царске гарде у доба Домината и ране Византије. Тај појам усвојен је касније као титула дворских достојанственика у Византији, Франачкој, Енглеској, Пољској и Мађарској.

                                     

1. Римско царство

Током Диоклецијанових 284-305 реформи створена је лака оперативна војска лат. Comitatenses чије је језгро чинила нова гарда Паладина, састављена од војника који су се истакли ревносном службом у легијама. Када је цар Константин Велики 312. укинуо личну гарду - преторијанце, њих су замениле одане јединице коњице и пешадије Паладина. До краја 4. века Паладини су имали око 25 вексилума део легије по 500 коњаника, 25 пешадијских легија по 500 људи и 108 помоћних јединица по 500 људи.

                                     

2. Византија

Sholae palatinae су се као гардијска јединица у Византији одржалe све до распада тематског система у 11. веку, а њени официри били су уједно и дворски великодостојници, у првом реду, управници царске ризнице.

У српском језику, име византијске царске гарде превођено је различито: тако је Живојин Симић, у роману Под слободним сунцем 1907, израз Sholae palatinae превео као палатинци.

                                     

3. Друге државе

Слично је било и код Франака у доба Каролинга, када је најистакнутији од Паладина лат. comes palatinus управљао спољним и војним пословима. У Енглеској и Ирској палатинима су називани крупни феудалци, а у Пољској војводе и гувернери провинција. У Мађарској су Палатини мађ. nàdor мали сличне функције, а били су и највиши достојанственици на двору и чувари краљевог печата; од 1485. имају функцију заповедника војске, врховног судије и вице-краља кога замењују у одсуству, а краљ и сабор их бирају доживотно.