Back

ⓘ Нићифор Антиохијски




Нићифор Антиохијски
                                     

ⓘ Нићифор Антиохијски

У Антиохији живљаху два присна пријатеља, учени свештеник Саприкије и обичан, прост грађанин Никифор. Њихово пријатељство некако се изврже у страшну међусобну мржњу. Богобојажљиви Никифор покушаваше више пута да се помири са свештеником, но овај то никако не хтеде. Када наста гоњење хришћана, свештеник Саприкије би на смрт осуђен и на губилиште изведен. Ожалошћени Никифор беше пристао за Саприкијем молећи га успут да му бар пред смрт опрости, и да се у миру растану: Молим те, мучениче Христов ", говораше Никифор, опрости ми ако ти што сагреших!" Саприкије се не хте ни обазрети на свога супарника, него мирно и охоло корачаше ка смрти. Но видећи тврдост срца свештеникова, Бог му не хте примити мученичку жртву и увенчати га венцем, него му тајно одузе благодат. И у последњем тренутку Саприкије се пред џелатима одрече Христа и изјави да ће да се поклони идолима. Тако беше ослепљен мржњом! Никифор преклињаше Саприкија да се не одриче Христа. О брате возљубљени, не чини то, не одричи се Господа нашег Исуса Христа, не губи венца небесног!" Но све узалуд. Саприкије оста при своме. Тада Никифор узвикну џелатима: И ја сам хришћанин, посеците мене место Саприкија!" Џелати ово јавише судији, и судија им нареди да пусте Саприкија да посеку Никифора. Радосно Никифор метну своју главу на пањ, би посечен. И тако се удостоји царства би увенчан бесмртним венцем славе. Ово се догодило 260. године у време цара Галијена.

Српска православна црква слави га 9. фебруара по црквеном, а 22. фебруара по грегоријанском календару.

Велики део овог текста је преузет из охридског пролога светог владике Николаја Велимировића. Он не подлеже ауторским правима

                                     
  • склапању брака између цара и једне од Балдуинових нећака, Мелисенде, ћерке антиохијског кнеза Рајмунда. На челу овог посланства које је у Јерусалиму боравило
  • је извукао живу главу из пораза који му је приредио командант Солуна, Нићифор Уран. Он га је изненада напао током ноћи на једној набујалој тесалској
  • каснијем периоду Евагрија су спомињали и Симеон Метафраст у 10. веку и Нићифор Калист око 1300. године. Највероватније је да је Евагријева историја већ
  • признају грчку врховну власт. У северној Далмацији постаде грчки намесник Нићифор Халуфа, а у јужној с Дукљом кир Изанације. Срем и суседне области дођоше
  • острвом потрајала још читав век, све до 965. године када га византијски цар Нићифор II Фока коначно осваја. Већ тада је био присутан стратегијски значај острва
  • академије наука и уметности, дела Георгија Пахимера, Теодора Метохита, Нићифора Григоре и Манојла Фила, 1986. Повеља краља Милутина опатији Свете Марије
  • Анастасије Синајски Блажени Анастасије Синаит, патријарх антиохијски Блажени Григорије патријарх антиохијски Свети апостол Закхеј Преподобни Атанасије Метеорит
  • 976. Роман II август 963, други пут 10. децембар 969 - 11. децембар 969. Нићифор II Теодора, ћерка Константина VII Константин VII Порфирогенит 946. новембар

Users also searched:

...