Back

ⓘ Нићифорска династија




Нићифорска династија
                                     

ⓘ Нићифорска династија

Након свргавања са власти византијске царице Ирине, византијски трон је преузео Нићифор I, који је започео релативно краткотрајну Нићифорску династију. Током периода њихове владавине царство је запало у велике финансијске проблеме.

Током ове ере Византија је била готово непрекидно у рату на два фронта који су испразнили њене ресурсе, а попут многих његових претходника, Нићифор 802–811 је и сам умро док је борио против бугара на северу. Поред тога, утицај Византије наставио је да се смањује на западу крунисањем Карла Великог 800–814 као цара Светог римског царства од стране папе Лава III у базилици светог Петра у Риму у 800. години и успостављајући ново царство у западној Европи које се сматрало наследником Римског царства.

                                     

1. Нићифор I, 802–811

Нићифор I био је царски министар финансија и након доласка на престо одмах је започео низ фискалних реформи. Његове административне реформе укључивале су реорганизацију тематског система. Преживео је грађански рат 803. године и, попут већине византијских царева, нашао се у рату на три фронта. Доживео је велики пораз у бици код Красоса у Фригији против Арапа у 805. години, а погинуо је у кампањи против Бугара.

                                     

2. Нићифорови наследници, 811–813

Нићифора је наследио његов син и савладар, Ставракије 811. Међутим био је тешко рањен у истој бици у којој је погинуо његов отац, а након много сплетки у вези са наслеђем, супруг његове сестре Прокопије, Михаило I 811–813, присилио га је да абдицира касније те године у његову корист.

Михаило I је тежио више дипломатским него војним решењима. Међутим, наставио је кампању против бугарског кана Крума, и такође био поражен као и његова два претходника, што је озбиљно уздрмало његов положај. Свестан вероватне побуне, одлучио је да абдицира с обзиром на језиву судбину многих претходно свргнутих царева, окончавши кратку владавину Нићифорове династије.

                                     
  • обезбедиле владару сталан број војника. Наследила их је династија Анђела. После пропасти династије грузијска принцеза Русудан, сестра царице Тамаре, одвела
  • Македонска династија је назив за династију царева која је владала Источним Римским Византијским царством од 867. до 1056. године, односно након Аморијске
  • Теодосијева династија била је римска царска династија Основао ју је цар Теодосије I Велики 379. године. Династија је владала Западним римским царством
  • Лавова династија такође позната и као Леонидска династија или Тракијска династија је била владајућа династија Источноримског царства од 457. до 518.
  • Валентијанова династија укључује четири владара Западног римског царства у периоду 364. до 392. године и Источног римског царства у периоду од 364. до
  • Византијским царством од 518. до 602. године. Јустинијанова династија није била династија па чак ни породица у ужем смислу речи, а име је добила не по
  • Јужних Словена. Аморијска династија називана је још и Фригијска династија по области из које је потицао родоначелник династије Михаило Аморијац утемељитељ
  • Бугарима, Аварима и Словенима. Династија је збачена у државном удару Филипика Варде. Детаљније: Јустинијанова династија Територијална рестаурација цара
  • Палеолози су последња владарска династија која је владала Византијом. Своју владавину су започели ослобађањем Цариграда 1261. године, а окончали су је