Back

ⓘ Миодраг Миле Богдановић




                                     

ⓘ Миодраг Миле Богдановић

Миле Богдановић је рођен 10. септембра 1923. године у улици Краљице Наталије, од мајке Олге и оца Бојана. Имао је старију браћу Милорада и Јована, као и млађу сестру Паву. Када је био четврти разред основне школе, као дете, први пут је запевао преко таласа предратног Радио Београда који се тада налазио у згради Српске Академије Наука и уметности у Кнез Михајловој улици на петом спрату.

                                     

1. Каријера

После ослобођења, Миодраг Миле Богдановић се активно укључује са другим певачима у стварање радио - програма.

Репертоар су чиниле народне, градске и тада незаобилазне песме инспирисане Народно ослободилачком борбом. На Никољдан 19. децембра 1944. године, Миле је први пут запевао у програму, и то песму Тихо ноћи. Од тада, неуморно је сакупљао и изводио изворне народне и староградске песме и романсе, па је у репертоару имао преко 1500 песама. На тај начин је забележио и сачувао од заборава многе песме и тако постане чувар нашег народног блага.

Уследили су даљи позиви, тако да је његово певање на радију било редовно у живим наступима до 1954. године, а онда је уследила ера снимања музике што је певачима једним делом олакшало посао.

Миле Богдановић је сарађивао са многим оркестрима, мада је волео да издвоји два, а то су НО под управом Властимира Павловића Царевца и ТО Максе Попова. Колеге и композитори су га посебно ценили. Незаобилазне су приче о маратонима у натпевавању Милета и Цунета. Композитор Жарко Петровић дао је баш Милету Богдановићу своје најлепше песме, попут Серенаде о Београду. Каријера Миодрага Милета Богдановића обиловала је различитим животним активностима на многим пољима: музичком, хуманом, спортском, списатељском, градитељском. Печат његовом битисању ипак је дала музика, народна и староградска и то она права.

У историји југословенске естраде остаће запамћено чувено натпевавање са Цунетом Гојковићем 26. марта 1971. године у хотелу "Југославија". У певачком двобоју преко радија је текао пренос уживо, названом "Ко зна више", а које је трајало више од 15 сати, победу је однео Предраг Цуне Гојковић резултатом 43:42 и понео титулу најбољег познаваоца песама.

                                     

2. Занимљивости

Иако осведочених певачких квалитета, радни стаж започео је у Београдском водоводу, да би касније прешао у Радио Телевизију Београд на место директора инвестиција и изградње. Много је успешно реализованих пројеката остало за њим, посебно у сегменту емисионе технике и предајника.

Успешно се бавио и сликарством, радио је пејзаже акварел техником и имао је неколико изложби у Београду и у Србији. Волео је и фудбал: један је од оснивача ФК Црвена звезда 1945. године и њен први центарфор. Био је учитељ и промотер бројних певача: Александар Аца Трандафиловић, Предраг Живковић Тозовац, Тома Здравковић, Зора Дремпетић, Живан Милић, Ђорђе Марјановић.

У време најактивнијег учешћа Миодрага Богдановића у музичком животу земље, пријатељство са доживотним председником СФРЈ - Јосипом Брозом Титом, код кога је Миле често одлазио, је помогло да се, док је био на челу Удружења естрадних уметника Југославије, избори за социјално осигурање чланова и њихових породица. На томе су му многе колеге биле бескрајно захвалне.

Од 2000. године написао је четири књиге: Тихо ноћи, Песма и прохујале године, Завичају мили крају и Ноћи и зоре Београда.

                                     

3. Фестивали

Београдско пролеће:

  • Ах, кад тебе љубит не смем Вече старе градске песме, 76
  • Снове снивам Вече нове градске песме, 81
  • Сусрет Вече градске песме, 79
                                     

4. Дискографија

Албуми

  • 1989. На крају града ПГП РТБ
  • 1975. Неверна је моја драга Југотон
  • 1985. Липи мој Јадране плави ПГП РТБ
  • 1979. На те мислим ПГП РТБ
  • 1981. Предраг Гојковић Цуне и Миле Богдановић - Ко зна више Сарајево Диск
  • 1972. Давно је то било Југотон
  • 1974. Бледи месец - тужна је недеља ПГП РТБ
  • 1986. Београд стари, Београд нови ПГП РТБ
                                     

5. Награде и одликовања

Миодраг Миле Богдановић је објавио више аутобиографских и стручних књига из области народне и староградске музике. За допринос српској култури и уметности добио је више државних одликовања, међу којима су Вукова награда и Залтни беочуг.

                                     
  • Јовановић, Милан и Славка Тошић, Петар Вртипрашки, Лазар Богдановић Фрања Живни, Иван Хајтл, Миодраг Лончар, Витомир Љубичић, Стеван Шалајић, Ђорђе Јелисић
  • Тодоровић Ђорђије Црнчевић Јелисавета Шобер Миодраг Анђелковић Мирослав Арсић Бојана Бан Ђорђевић Јожеф Бенеш Миле Грозданић Емир Драгуљ Момчило Ђенић Марио
  • Антић Милорад Балаћ Боса Беложански Михаил Беренђија Никола Бешевић Олга Богдановић - Милуновић Славољуб Богојевић Слободан Богојевић Вера Божичковић - Поповић
  • војника Ивана Чонкина 1985: Мила Стојнић Александар Бели, Есеји и Мира Лалић Василиј Белов, Повечерје 1987: Нана Богдановић Василиј Белов, Приповетке
  • Гараган Аноновић Миле Комарац, Антонијевић Милорад, Богдановић Ђорђе, Антоновић Ратко, Богојевић Душан, Богдановић Богдан, Величковић Ратко
  • Капетановић, Миодраг - Миле Карабуха, Младен Карановић, Браца Карановић, Ђорђе - Ђукина Караулић, Здравко Караџић, Велимир Карна, Илија Касабић, Миле Катић
  • Димитар Чудов Мила Џокић Капларевић Добрила Џоџо Поповић Томислав Шеберковић Александар Шиверт Хелена Шипек Бранимир Адашевић Драгиша Андрић Миодраг Анђелковић
  • Мирослава Бобић 1928 - 2002 Павле Богатинчевић 1905 - 1994 Лена Богдановић 1974 Снежана Богдановић 1960 Петар Божовић 1946 Драгомир Бојанић - Гидра 1933 - 1993

Users also searched:

...