Back

ⓘ Петар Талетов




                                     

ⓘ Петар Талетов

Петар Талетов, у јавности познатији као Пера Талетов, био је српски новинар, писац, преводилац и позоришни критичар. Током 1921. године кратко време је био председник Српског новинарског удружења.

                                     

1. Биографија

Пера Талетов био је син кафеџије Талета Стефановића, власника Талетове кафане, која се налазила на углу улица Краља Петра и Цара Душана у Београду. Није познато када се и где школовао. У периоду пре Првог светског рата, од 1910. до 1912. године, радио је као чиновник прес-бироа у владином листу "Трибуна". Током рата је боравио у Француској.

                                     

2. Новинарски рад

Пера Талетов био је дугогодишњи професиоиални београдски новинар. Песме, позоришне критике, приказе и огледе објављивао је у многим листовима и часописима, међу којима су: "Искра" 1898, "Звезда" 1899-1900, 1912, "Зора" 1900, "Позориште" 1901, "Бранково коло" 1901-1902, "Летопис Матице српске" 1901-1902, "Нада" 1901-1902, "Босанска вила" 1907-1909, "Народ" 1907, "Трибуна" 1910-1912, "Дело" 1913-1915, "La Serbie" 1918, "Листићи" 1920, "Младост" 1928, "Дачићеве народне новине" 1936 и др.

Већ почетком 20. века Талетов гради озбиљну новинарску каријеру, па се 2012. године налази на месту председника Друштва новинарских сарадника. После Првог светског рата био је уредник дневног листа "Трибуна” и листа Радикалне странке "Нови живот”, шеф политбироа 1926 и новинар агенције Авала. Кратко време, током 1921. године, био је председник Српског новинарског удружења, после избора Душана Николајевића за председника Југословенског новинарског удружења.

                                     

2.1. Новинарски рад Позоришне критике

Пера Талетов спада међу плодније рецензенте свог времена. Писао је рецензије у мостарској" Зори” 1900," Позоришту” 1901, сарајевској" Нади” 1901–2." Босанској вили” 1908, 1909–10," Звезди” 1912–13 и у" Делу” 1913–15. Његове рецензије су претежно позоришне. Осим позоришних рецензија, објавио је два исцрпна глумачка портрета, о Софији-Цоци Ђорђевић "Босанска вила", 1908 и о Чича Илији Станојевићу "Дело", 1915. Био је добар познавалац позоришта, али се у његовим текстовима често осећа полемички тон, лична нота и неодмерен суд, обично преоштар. Он је, на пример, одрекао дар Михаилу Исаиловићу и Ани Паранос. О глумцима је у својим рецензијама често писао безобзирно, чак и неправично. Међу онима које је нарочито оштро и неправично критиковао били су глумица Вукосава Јурковић и млади глумац Хајим Теста. Ипак, неки глумци су од њега добијали и позитивне критике. Међу њима је, осим Чича Илије Станојевића и Цоце Ђорђевић и Љубица Теодосијевић-Спиридоновић.

Талетов није критиковао само глумце и њихов рад, већ и само позориште: услове, опрему, управу и друго. Драматургу Ристи Одавићу оспоравао је заслуге за Народно позориште док је овај био на месту управника. Његове критике имале су значајан утицај на рад глумаца и самог Позоришта.



                                     

3. Књижевни рад

Као писац Пера Талетов залагао се за неговање социјалне драме са темама из сеоског и градског живота. Написао је два социолошка романа и једну драму:

  • Новац роман, Мостар 1906
  • Нови људи
  • Београдска трилогија

Његова драма "Београдска трилогија” приказивала се у Српском народном позоришту. Изведена је четири пута, а премијера је била 21. фебруара 1931.

Осим као позоришни, Талетов се истакао и као књижевни критичар. Своје критике је објављивао у многим угледним часописима свог времена.

Преводилачки рад

Талетов се бавио и преводилачким радом. Преводио је дела немачких писаца, међу којима су:

  • Артур Шницлер: Умирање
  • Артур Шницлер: Код зеленог папагаја - овај комад, у преводу Талетова, извођен је 1913. године у Народном позоришту у Београду
  • Сахер Мазох: Женски султан
  • Сахер Мазох: Одабране новеле Београд, 1896
                                     

4. Радови из области друштвених наука

Пера Талетов објавио је и неколико књига из социологије и политике:

  • Социологија и литература Београд, 1921
  • Франц Јозеф – Владавина личног апсолутизма, I део Београд, 1927
  • Демократизам Београд, 1928
  • Савремени политичари Београд, без године издања