Back

ⓘ Василије Константиновић




                                     

ⓘ Василије Константиновић

Отац Константин био је угледни карловачки трговац, мајка Јулијана. Брат Никола био је свештеник у Чортановцима.

Основну школу, гимназију и богословију завршио је у Сремским Карловцима

По завршетку школовања радио је као учитељ у Бешки 1861-1863 и Земуну 1864-1866, да би се потом вратио у родни град.

Био је први стални катихета у Карловачкој гимназији 1871-1884 и професор Карловачке богословије 1884-1890. За пароха цркве Светог Ваведења у Карловцима изабран је 1890. године. Као парох бавио се васпитним радом, кратак период био је вршилац дужности директора основне школе, а од 1896. до краја живота био је стални члан Патроната Карловачке гимназије.

Био је ожењен Катарином Руњанин из Кузмина, са којом је имао троје деце - кћерке Љубицу и Стојану и сина Косту. Сва деца су умрла као мала.

Познат је као хроничар Карловаца, и његове књиге садрже драгоцене податке о историјским, просветним и економским приликама у месту.

Сахрањен је на Чератском гробљу у Карловцима.

                                     

1. Библиографија

  • Десет година у парохији код цркве горње, храма Св. ваведенија прсв. богородице: 1885-1895. Сремски Карловци, 1895
  • Благо Срема: најзнатније извор-воде, чесме и бунари Нови Сад, 1893
  • Сто година у прошлости: Карловачка гимназија: од 1791-1891. год. и гробови њених добротвора Нови Сад, 1892
  • Тридесет дана на убаву путу Сремски Карловци, 1899
  • Карловци и њихова околина Сремски Карловци, 1882
  • Споменик минулог доба - из живота неколицине приложника црквених у Ср. Карловцима, I-II