Back

ⓘ Иван Кукуљевић Сакцински




Иван Кукуљевић Сакцински
                                     

ⓘ Иван Кукуљевић Сакцински

Иван Кукуљевић Сакцински био је хрватски политичар, историчар, књижевник и председник Матице хрватске.

                                     

1.1. Биографија Порекло и образовање

Потиче из племићке породице Кукуљевић Сакцински. Отац Антун био је хрватски политичар, заступник у заједничком хрватско-угарском сабору у Пожуну и врховни директор школа у Хрватској.

Школовао се у гимназији у Вараждину и Загребу, код језуита, где је и матурирао 1831. године. Потом уписује Војну академију у Кремсу. Већ током школовања пише прве књижевне радове на немачком језику.

                                     

1.2. Биографија Војничка каријера

Године 1833. ступио је у војску, а три године касније 1836. постао је официр у Бечу. Од 1837. године, када је упознао Људевита Гаја, постаје одушевљени присталица илиризма. Године 1840. премештен је у Милано. Само годину дана касније напушта војску, враћа се у Хрватску, и укључује се у политички живот борећи се против мађаризације и цензуре.

                                     

1.3. Биографија Политичар

Као један од вођа илирског покрета одржао је први говор на хрватском језику у Хрватском сабору 1843. године. Током Револуције 1848-49. био је један од чланова владе тријумвирата, архивар, одборник земаљске одбране и предстојник одељења за просвету у Банском већу. Залагао се за сарадњу Јужних Словена, али и Словена уопште у Хабзбуршкој монархији. На његов предлог 1848. организован је Свесловенски конгрес у Прагу. Његови саборски говори штампани су још пре револуције у Београду, у илегалном илирском листу Бранислав. У мају 1848. бан Јосип Јелачић послао га је, заједно са Стеваном Хркаловићем, у мисију код патријарха Јосифа Рајачића у Сремске Карловце, где је био изасланик при Главном одбору, и код Илије Гарашанина у Београд, да би преговарао о стварању српско-хрватске политичке заједнице и о војној сарадњи у случају мађарског напада.

За време Баховог апсолутизма 1851-1860 повукао се из јавног живота и посветио науци и књижевности. По укидању режима постао је загребачки велики жупан 1861. Приближио је политичке ставове Бечу, одвојио се од Народне странке и са Иваном Мажуранићем основао Самосталну народну странку 1863. Именован је 1865. за банског намесника. Након аустро-угарске нагодбе 1867. смењен је са свих функција.



                                     

2. Књижевни рад

Најпознатије дело Кукуљевића Сакцинског је Јуран и Софија или Турци код Сиска, јуначка игра у трих чиних 1839, прва хрватска драма илирског раздобља, посвећена победи хришћанске војске над Турцима код Сиска 1593. године. Написао је и трагедију Марула 1879 и збирке песама Славјанке 1848 и Повијесне пјесме 1874.

                                     

3. Научни рад

Основао је Друштво за југославенску повјестницу и старине 1850 и часопис Аркив за повјестницу југославенску излазио 1851-75. у 12 свесака.Био је начелник и оснивач Хрватског археолошког друштва.Прикупио је и издао бројне изворе за хрватску историју, написао је биографски лексикон са 800 биографија уметника, а сматра се и пиониром хрватске научне библиографије.

Био је један од потписника Бечког књижевног договора 1850. о заједничком књижевном језику Срба и Хрвата.

                                     

4. Академик

Био је потпредседник Матице илирске 1851-1859 и председник Матице хрватске 1874-1889. Почасни члан Југославенске академије знаности и умјетности био је од 1886. године.Кореспондентни члан Друштва српске словесности био је од 1858, а дописни члан Српског ученог друштва од 1864. године.

                                     

5. Смрт

Преминуо је 1. августа 1889. године у дворцу Пухаковец крај Светог Крижа Зачретја у Хрватском Загорју. Сахрањен је у илирској аркади на загребачком гробљу Мирогој.

                                     

6. Мишљење српских савременика

Патријарх Јосиф Рајачић га је оптужио, након једне изјаве дате на сабору 1861, да поистовећивањем Срба и Хрвата жели да негира права и идентитет Срба у Хрватској, и да је циљ његовог политичког деловања асимилација. Сличног мишљења касније је био и Димитрије Руварац.

                                     
  •  188. Stanojević & Vasić 1975, стр. 8. Prilozi 1955, стр. 171. Sakcinski Ivan Kukuljević 1858 Slaovnik umjetnikah jugoslavenskih. Tiskom narode tiskarne
  • се у гостионици коју је држала Стипчићева тетка Ивана Шешека данашња ул. Ивана Кукуљевића - Сакцинског 4 и основали клуб. Оснивачи су се договорили да
  • године упознао са такође аустријским официром хрватским писцем Иваном Кукуљевићем Сакцинским који је утицао на повратак матерњем језику. Петар је до тада
  • енциклопедија Загреб 1929 Slovnik umjetnikah jugoslavenskih od Ivana Kukuljevića Sakcinskog Tiskom Narodne tiskarne Dra Ludevita Gaja, Zagreb 1858. страна
  • Вука Караџића, Ђуре Даничића, Фрања Миклошића, Ивана Кукуљевића Сакцинског Димитрија Деметера и Ивана Мажуранића. Њиме је утврђено. Да Срби и Хрвати
  • делатност Сисах д. д. и спортским дворанама. Основне школе: ОШ Иван Кукуљевић Сакцински ОШ 22. липња ОШ Викторовац ОШ Браћа Бобетко ОШ Браћа Рибар
  • hrvatskoga ili srpskoga jezika. U kńižarnici L. Hartmana. стр. 796. Sakcinski Ivan Kukuljević 1851 Arkiv za pověstnicu jugoslavensku. Tiskom L. Gaja. стр

Users also searched:

...