Back

ⓘ Исидор Ћирић




Исидор Ћирић
                                     

ⓘ Исидор Ћирић

Др Исидор Ћирић био је српски правник, књижевник, политичар и народно-црквени и патријаршијски секретар у Сремским Карловцима.

                                     

1.1. Биографија Образовање

Основну школу завршио је у родном месту, а немачку школу у Петроварадину. Гимназију је похађао у Врбасу, Винковцима и Будиму 1863-1866, где је и матурирао. Право је студирао у Пешти, као стипендиста задужбине митрополита Мојсија Путника. У Пешти ће касније стећи и звање доктора правних наука. Током школовања добро је савладао немачки и мађарски језик.

                                     

1.2. Биографија Књижевни рад

Током студија био је члан омладинског књижевног друштва "Преодница”. На састанцима друштва је читао своје песме, које је касније и публиковао. Песме је објављивао у Даници, Матици, Вили и Младој Србадији. У овом периоду Исидор је превео препевао велики број песама поучног карактера, које су, без потписа, штампане у српским читанкама и објављиване од стране угарске државе.

Прву песму, под називом Руже и пелен, објавио је 1863. у Даници. Укупно је написао 121 песму у периоду од 1863. до 1872.

                                     

1.3. Биографија Народно-црквени и патријаршијски секретар

Године 1872. администратор Митрополије и епископ будимски Арсеније Стојковић позвао је Исидора да преузме место народно-црквеног и патријаршијског секретара у Карловцима. Епископ будимски је приметио Ћирића као угледног омладинца још за време школовања у Будиму и Пешти.

Његова дужност била је да, уз патријарха или администратора Митрополије, присуствује народно-црквеним саборима у Карловцима. На саборским заседањима читао је царске указе о отварању сабора на српском језику, након краљевског комесара који је указ читао на мађарском, као и указе о потврђивању избора патријарха.

Током вишедеценијског рада Ћирић је сарађивао са четворицом администратора и тројицом патријарха. На функцији је остао све до смрти, децембра 1893. године.

Од 1875. и оснивања Саборског одбора био је његов записничар и известилац.

                                     

1.4. Биографија Политичар

Године 1879. изабран је за посланика на Сабору у Карловцима. За посланика на Земаљском сабору у Загребу, као представник Шимановачког среза, први пут је изабран 1888, а у истом периоду био је и посланик у Угарском сабору. Други пут за посланика у Хрватском и Угарском сабору изабран је 1892. године.

                                     

2. Приватни живот

Био је близак пријатељ са др Николом Ником Максимовићем, правником и истакнутим чланом Српске народне слободоумне странке. Добре односе имао је и са епископом горњекарловачким Теофаном Живковићем, архимандритом Иларионом Руварцем, градоначелником Новог Сада Стеваном Пецијом Поповићем, епископом шабачким Самуилом Пантелићем и хрватским подбаном Данилом Станковићем.

Исидор се 1882. оженио Евелином Евицом Кречаревић из Карловаца. Евелинин отац Павле Кречаревић био је угледни професор Карловачке гимназије, а мајка Катарина потицала је из чувене карловачке породице Поповић Зубан. Брачни пар Ћирић имао је четири сина: Милана који је умро као дете, Ивана у монаштву Иринеја, потоњег епископа бачког, Владислава и Стевана политичара и министра у Краљевини Југославији. Евелина је рано умрла, а Исидор је остао сам са малолетним синовима.

                                     

3. Смрт

Године 1893, на повратку из Будимпеште са седице Угарског сабора Исидор је назебао и добио упалу плућа. Убрзо потом је и умро 15. децембра. Сахрањен је сутрадан, у породичној гробници на карловачком Доњем гробљу. Опело у Саборној цркви је лично одржао патријарх Георгије Бранковић. Дирљиве говоре одржали су његови пријатељи Стеван В. Поповић, управитељ Текелијанума и др Лаза Секулић, блиски сарадник и особа која га је заменила на месту патријаршијског секретара.

Бригу о Исидоровим синовима преузео је брат Милан са супругом Катицом. Иза себе је оставио значајан иметак, захваљујући којем су се његови синови школовали.

                                     

4. Учешће у културном и друштвеном животу

Био је члан Књижевног одељења Матице српске, члан Патроната Карловачке гимназије током школске 1890/91. и 1891/92. године, као и члан Одбора за пренос посмртних остатака Бранка Радичевића 1877.

                                     
  • Шредер, немачки кошаркаш. 668 - Констанс II Погонат, византијски цар. 1915 - Исидор Бајић, српски композитор. 1936 - Светозар Прибићевић, српски политичар
  • Ћирић и Иван Маширевић, а међу њима је био и Исидор Бајић. Следеће године путовао је са богословима у Русију, а предводио их је, такође, Иринеј Ћирић
  • Војислав Тодорић Александар Томашевић Дмитар Тривић Стојан Трумић Милорад Ћирић Јелена Ћирковић Петар Убовић Коста Хакман Антон Хутер Милан Цмелић Алекса
  • Коста Брадић Војтех Братуша Тивадар Вањек Милета Виторовић Живојин Влајнић Исидор Врсајков Лазар Вујаклија Миодраг Вујачић Димитрије - Мића Вујовић Бошко Вукашиновић
  • атлетског клуба. Први зачетници фудбалске игре у Бачком Градишту су били др Исидор Кнежевић и Ференц Хорват, који су као студенти из Прага односно Пеште донели
  • Маријана Радаковић Ћирић Борислав Миљановић Јелена Трајковић Ања Ранковић сада Ања Дмитровић Веселин Томовић Дарко Јевтић Ивана Балтић Исидора Јовановић Ивана
  • Гордан Кичић Горица Поповић Исидора Минић Јелена Ђокић Катарина Жутић Милица Михајловић Младен Андрејевић Небојша Илић Ненад Ћирић Ненад Јездић Радмила Томовић
  • Притиснута великом тугом живота какав живи, у средњим тридесетим годинама Исидора пристаје да се без љубави уда за пољског лекара Емила Стремницког. Са њим
  • фестивалски жири наградио је и Јелену Ђокић за најбољу женску улогу. Исидора Жебељан је добила награду Фипресци Удружења филмских критичара Србије

Users also searched:

...