Back

ⓘ Ервин Шинко




                                     

ⓘ Ервин Шинко

Ервин Шинко, југословенски књижевник мађарско-јеврејског порекла. Учесник је Народно-ослободилачког покрета, био је редовни члан Академије знаности и уметности у Загребу.

                                     

1. Биографија

Рођен је у Апатину, 05. октобра 1898. године, у имућној јеврејској породици, која се бавила трговином кудеље.

Престижну Основну школу јеврејске црквене општине, као и четири разреда Грађанске школе, завршио је у родном граду, док је средњошколско образовање наставио у суботичкој Гимназији. Током Првог светског рата, 1917. године, мобилисан је и послат на фронт.

                                     

2. Међуратни период

Под снажним утицајем, тада изразито актуелне, социјалистичке идеологије била је присутна и у његовој породици, јер је један од рођака био уредник лево оријентисаног политичког часописа, приступио је, заједно са сестром Барбаром, револуцији у Мађарској, где је учествовао, под вођством Беле Куна, у стварању краткотрајне совјетске републике. Након слома Мађарске совјетске републике живео у краћим периодима широм Европе, са краткотрајним боравцима на подручју тадашње Краљевине Југославије.

У периоду 1935-1937. година борави у Москви.

                                     

3. Други светски рат

По избијању Другог светског рата из Француске враћа се у Југославију и преко Дрвара, 1941. године, прелази у италијанску окупациону зону, да би један део рата провео у интернацији, у концентрационом логору на Рабу. Након пуштања на слободу, прикључује се, 1943. године, партизанским јединицама.

                                     

4. Послератна каријера

После рата, настанио се у Загребу, али је често боравио у Новом Саду, где је био ангажован као професор, а од 1959. године и шеф Катедре за мађарски језик и књижевност на Филозофском факултету. Дописни члан Југославенске академије знаности и умјетности постао је 1950. године, а од 1960., и њен редован члан.

                                     

5. Књижевна каријера

У свет књижевности ушао је 1916. године, објавивши прве поетске радове збирка песама "Ноћи и зоре", под псеудонимом Ервин Шинко, а који ће, од тада, користити целог живота. За време боравка у Бечу 1922. покреће књижевни часопис "Тествер", да би своје књижевне прилоге, до 1939. године, публиковао у познатим европским часописима, у Будимпешти, Бечу, Братислави, Коложвару, Паризу, Москви, итд. Након ослобођења, објављује и у бројној југословенској књижевној периодици.

Богати књижевни опус Ервина Шинка, између осталог, чине: збирке песама "Болни Бог" -Беч 1922., романи "Четрнаест дана" -1947. и "Оптимисти" -1954., новеле "Аронова љубав" -1951. и "Егидис креће на пут", књижевне студије и есеји "Фаланга Антихриста" -1957., "Баук кружи Европом" -1951) и дневници "Роман једног романа" -1955. и" Дрварски дневник”-1987.

                                     

6. Смрт и наслеђе

Умро је у Загребу, 26. марта 1967. године, а у знак поштовања према Шинковом књижевном стваралаштву, једна улица у Апатину носи његово име.

Дуго времена, на једној кући у улици Димитрија Туцовића у Апатину, налазила се погрешно постављена спомен плоча, на којој је између осталог писало, да то родна кућа Ервина Шинка. Увидом у Матичне књиге рођених, може се констатовати да је његова родна кућа наведена под бројем 742, односно кућа у данашњој улици Петра Драпшина бр. 11 данас трговачка радња "Квин".