Back

ⓘ Димитрије Нешковић




Димитрије Нешковић
                                     

ⓘ Димитрије Нешковић

Отац Петар био је адвокат, мајка Катарина рођ. Јовановић. Када је имао десет година умире му отац, а убрзо и мајка. Ујак му је био познати песник Јован Јовановић Змај.

                                     

1. Образовање

Основну школу и нижу гимназију завршио је у Новом Саду, а више разреде гимназије у Сегедину и Сремским Карловцима. На наговор ујака уписао је 1867. Учитељску школу у Сомбору. По завршетку школовања одлази у Дрезден на стручно усавршавање као питомац Народно-црквеног сабора, где је завршио гимнастички курс 1870-1871.

                                     

2. Учитељ

Радио је као учитељ у Руми 1867-1868, Земуну 1868-1880, Павловцима 1880-1888 и Иригу 1888.

За школског надзорника бјеловарске жупаније постављен је 1889. године. Године 1907. распоређен је у Одсек за богоштовље и наставу Земаљске владе у Загребу, и исте године је напрасно преминуо.

                                     

3. Политичар

Под утицајем идеја Светозара Марковића седамдесетих година 19. века придружио се групи социјалистички оријентисаних учитеља. Они су јануара 1873. у Земуну покренули лист Учитељ, чији је Нешковић био први уредник. Због политичких притисака лист је од другог броја излазио у Вршцу, све до марта 1874, када је забрањен. Већ следеће године Нешковић покреће у Земуну Нову школу. У њој је износио идеје да народне школе треба да буду независне, да српски учитељи у Карловачкој митрополији морају имати струковно удружење, критиковао је црквену хијерархију и буржоазију. Због преведеног чланка Ко да васпитава? осуђен је на месец дана затвора.

                                     

4. Публициста

Прву песму објавио је у Даници 1864. године. Писао је приповетке, приказе књига, расправе из књижевности, националне историје и педагогије. Објавио је неколико педагошких књига, од којих је Матица српска наградила три.

Радове је објављивао је у Даници, Пријатељу српске младежи, Учитељу, Новој школи, Србину, Застави, Летопису Матице српске, Јавору, Новом васпитачу, Зори, Бранковом колу, Раду и именику Матице српске.

Био је уредник Учитеља, издавач, уредник и одговорни уредник Нове школе, одговорни уредник Дечјег пријатеља, власник, издавач и уредник Новог васпитача и Пчелице, власник и уредник Књижевног прегледа Новог васпитача.

Члан Матице српске постао је 1866, а члан њеног Књижевног одељења 1893. године.

Говорио је мађарски и немачки.

Аутор је више уџбеника и буквара за основне школе, а писао је и уџбенике за учитеље.

Оженио се 1868. Маријом, ћерком Стеве Критовца, са којом је имао три ћерке и два сина.

Сахрањен је на гробљу Мирогој у Загребу.



                                     

5. Избор из библиографије

  • Предавач у основној школи I Земун, 1877
  • Историја српских школа у Аустро-угарској монархији Сремски Карловци, 1897
  • Родитељи и школа Нови Сад, 1887
  • Књига за школу и учитеље I Земун, 1879
  • Рад у првом разреду основне школе Земун, 1875
  • Мала школа I-II Земун, 1876, 1879
  • Збирка педагошких радова Мите Нешковића I-III Нови Сад 1891; Сремски Карловци 1895, 1897
  • Српска граматика за учитеље III и IV разреда Панчево, 1879
                                     
  • књиге и листове. Године 1838. Нешковић Гаврило трговац из Черевића је уплатио 40 ф. улога и постао члан Матице српске. Нешковић је 1833. набавио пренумерацијом
  • и обнове манастира коју је започео око 1856. године епископ Јоаникије Нешковић манастир Жича је запустео и неправедно пао у заборав Последњих година
  • године и од тада се воде све матичне књиге. Свештеници су Димитрије Пиваровић и Марко Нешковић У народној школи је 215 ђака, а мушкој деци предаје Павле
  • по националности Срби а бавили су се или се баве проучавањем историје. Димитрије Аврамовић 1815 - 1855 Драган Алексић 1956 Љиљана Алексић - Пејковић 1926
  • матичне књиге од 1779. године. Свештеник је био Димитрије Абрамовић, а парохијски капелан Атанасије Нешковић Срби су подигли своју нову цркву 1879. године
  • Музичка слагалица. Аутор квиза је Никола Нешковић који је са Драганом Милићевић био први водитељ. Никола Нешковић је дао име квизу, а аутор је и имена маскоте
  • Друга влада Димитрија Цинцар - Марковића је била влада Краљевине Србије од 24. марта до 29. маја 1903. Влада је трајала до мајског преврата 29. маја 11
  • који је 1854. године набавио за сина Ђорђа, вредну српску књигу. Јован Нешковић управитељ основних школа и професор у Велесу је 1858. године објавио књигу
  • Сава Николајевић 1844 - 1847 Мелентије Марковић 1847 - 1848 Јоаникије Нешковић 1849 - 1854 Михаило Јовановић 1854 - 1859 Гаврило Поповић 1860 - 1866 Мојсеј
  • Драгослав Момчиловић Александар Моравски Марклен Мосијенко Мома Марковић Јелка Нешковић Думовић Добривоје Николић Мирјана Николић Пећинар Миливоје - Кањош Новаковић

Users also searched:

...