Back

ⓘ Александар Илић (књижевник)




                                     

ⓘ Александар Илић (књижевник)

Александар Илић био је српски књижевник и дипломата. Писао је романе, драме, поезију, путописе, есеје, политиче брошуре и приповетке. Данас је најпознати по роману "Глувне чини”

Књижевну каријеру је започео објављивањем чланака и писањем драмске једночинке "Са својима”. У Првом светском рату је учествовао као добровољац друге чете Другог пешадијског пука српске војске, те се са војском повукао преко Албаније у Грчку, одакле је заједно са другим српским омладинцима био евакуисан у Француску 1917. године. У Француској је уписао студије књижевности на париској Сорбони, где је и дипломирао 1920. Након повратка у Београд, писао је модернистичка књижевна дела са авангардним тенденцијама. Једно време радио је као атеше за штампу при амбасади у Бечу. Други светски рат је провео у Београду, а након доласка комуниста на власт био је ухапшен и осуђен. Преминуо је у затвору под нејасним околностима.

                                     

1. Биографија

Александар Илић је рођен 24. марта 1890. године у Бечу, од Оца Ђорђа Илића, столара родом из Параћина, и мајке Терезије Бизек. Свој први чланак објавио је у часопису "Бранково коло” 1909. Године 1912. у Народном позоришту је изведена његова драмска једноочинка "Са својима”. Наредне године уписао је Филозофски факултет у Београду, али је школовање прекинуо због почетка Првог светског рата. У рату је учествовао као добровољац друге чете Другог пешадијског пука српске војске, те се са војском повукао преко Албаније у Грчку, одакле је заједно са другим српским омладинцима био евакуисан у Француску 1917. године. У Француској је уписао студије књижевности на париској Сорбони, где је и дипломирао 20. маја 1920.

Након повратка у Београд започео је плодоносну сарадњу са књижевним часописом "Мисао”, објављујући приказе књига, песме, драму "Кајање” бр. 3-4, 5-6, 7-8, 1922 и приповетку "Сајуз-број” бр. 6, 1923. Боравио је неко време у Прагу 1923, да би након повратка објавио у "Мисли” бр. 2. 1924 путопис "Праг” који је изазвао негадовање чешке јавности. Народно позориште у Београду извело је његову драму "Кајање” 1924, која је била добро дочекана. Позитивну оцену драме дао је и Милош Црњански у чланку објављеном у "Политици” 26. маја. У августу 1925. постављен је за атешеа штампе при нашем Посланству у Бечу, одакле је отпуштен 1929. Под псеудонимом Данубиенсис објавио је брошуре "Данашња Аустрија” 1927 и "Данашња Немачка и одговорност за рат” 1929.

Годину 1930. у Илићевом животу обележили су излазак књига "Бински преображаји” четири краћа есеја, "Глувних чини” роман, "Бог Тај-та-то” одломак из епа и две брошуре "За међубалканску заједницу” и "Паневропа”. Наредне године објавио је књигу песама "Греси Златоустог” и две брошуре: "Данашња Мађарска” и "Међубалканска банка”. И ове брошуре, као и претходне, објавио је под псеудонимом Данубиенсис. Исте године у Скопљу је одржана позоришна премијера Илићеве драмске адаптације романа "Вечити младожења” Јакова Игњатовића. Представа је са већим успехом постављена и у Народном позоришту у Београду 1932 и у Српском Народном позоришту у Новом Саду 1939. Након позоришног успеха уследиле су преправљена верзија драме "Кајање” 1933, роман "Цигански тестамент” 1934, драма "Кабарет код Две хемисфере” 1936, приповетка "Караземанско” 1938 и књига "Увод у светско позориште” 1940.

Илић је Други светски рат провео у окупираном Београду. Према неким подацима, Илић је постављен за професора на Музичкој академији 1942. "Вечити младожења” је поново постављен у Народном позоришту 1942. Након ослобођена 1945. Илић је покушао да побегне из Југославије, али није успео. Наредне године је ухапшен. У "Политици” 3. јануара 1947. налази се извештај о почетку суђења групи предратних политичара и новинара на чијем се челу налазо Милош Трифуновић, бивши министар и један од председника Југословенске избегличке владе у Лондону. Међу осморицом оптужених био је и Александар Илић. За њега се у извештају истиче да је "стари дипломата од каријере” који се не слаже са "режимом” и који би желео да "покрене неку опозициону акцију”. "Политика” је 8. јануара исте године известила да је Илић осуђен на "казну лишења слободе са принудним радом у трајању од осам година и губитак појединих политичких и грађанских права за време од пет година”. Умро је 28. фебруара 1947. у затвору у Сремској Митровици, под нејасним околностима.

                                     

2. Одабрана дела

Романи

  • "Цигански тестамент” 1934
  • "Глувне чини” 1930

Драме

  • "Вечити младожења” драмска адаптација романа "Вечити младожења” Јакова Игњатовића 1931
  • "Са својима” једночинка изведена у Народном позоришту 1912
  • "Кабарет код Две хемисфере” 1936
  • "Кајање” објављена у часопису "Мисао” 1922. преправљена верзија штампана у виду књиге 1933

Поезија

  • "Греси Златоустог” 1931
  • "Бог Тај-та-то” 1930

Есеји

  • "Бински преображаји” 1930

Приповетке

  • "Сајуз-број” "Мисао” 1923
  • "Караземанско” 1938

Путопис

  • "Праг” "Мисао” 1924
                                     
  • Милан Кундера чеш. Milan Kundera Брно, 1. април 1929 је француски књижевник чешког порекла. Најпознатија дела су му романи Неподношљива лакоћа постојања
  • Беговића, који је тада службовао у том селу, отпевао је црквени хор. Књижевник Јован Ђорђевић пише да је присуствовао извођењу пјесме о Свети Сава 1839
  • Београд, 29. март 2019 био је српски књижевник песник, прозни и драмски писац. Био је члан Удружења књижевника Србије и многих других значајних удружења
  • књигу Лепа бића Иве Андрића 2004 - Славко Гордић 2005 - Бранко Поповић књижевник 2006 - Радован Вучковић за књигу Модерни роман двадесетог века 2007
  • Београд 1996. Чаробна шума В. Павковић Д. Илић Радио Б92, Београд 1996. На трагу В. Павковић Д. Илић Књижара Прота Васа Панчево 1998. Антологија
  • књижевник 3. фебруар - Карл Сајц, аустријски политичар 13. фебруар - Рафаел Сабатини, италијански књижевник 11. март - Хајнрих Ман, немачки књижевник
  • април - Ташко Начић, српски глумац 1993 23. април - Миодраг Илић српски књижевник драмски писац и публицист 24. април - Ширли Маклејн, америчка глумица

Users also searched:

...