Back

ⓘ Лука Зима




Лука Зима
                                     

ⓘ Лука Зима

Рођен је у земљорадничкој породици од оца Антона и мајке Елизабете у насељу Подложе у општини Мајшперк, тадашње Аустријско царство. Оца је рано изгубио, па је бригу о њему водила много старија удата сестра. Оженио се 1863. године, али му је супруга након дуге болести умрла фебруара 1870. Остао је као удовац да води бригу о двоје мале деце. Поново се зато оженио средином те године, како би деца имала оба родитеља.

                                     

1. Образовање

Основну школу похађао је у Мајшперку, а гимназију у Марибору 1845-52 и Загребу матурирао 1853. Класичну филологију студирао је у Прагу и Грацу, где је и дипломирао 1856. године. У Прагу се спријатељио са песником Јованом Јовановићем Змајем.

                                     

2. Професор

Дошао је у Срем након завршетка студија у Прагу, у друштву са колегом земљаком Јосифом Житеком. Радио је као професор грчког и латинског у Карловачкој гимназији 1856–76, а потом у вараждинској гимназији 1876–91. Највише је имао утицаја на младог гимназијалца Јован Туромана, који ће касније као професор Велике школе објавити 1910. године Зимине необјављене "Омање списе". Зима је напустио Карловце као приморан, јер му гимназијски патронат није дао признао године стажа тражену пензију. Њу ће стећи касније у Вараждину. Превремено је пензионисан због здравствених проблема 1892. године. Већ следеће године вратио се из пензије, и наредне четири године 1893-97 као контрактуални професор предавао је грчки језик на Великој школи у Београду. Краљ Александар му је уочи одласка из Београда доделио Орден Св. Саве 3. реда. Коначно се пензионисао 1897, и до смрти је живео у Вараждину.

                                     

3. Академик

  • Дописни члан Српског ученог друштва од 1884
  • Почасни члан Српске краљевске академије од 1892
  • Почасни члан Матице српске
  • Дописни члан Југославенске академије знаности и умјетности од 1882
                                     

4. Избор из библиографије

  • Фигуре у нашем народном пјесничтву с њиховом теоријом Загреб, 1880
  • И опет о метрици народнијех пјесама 1888
  • Нацрт наше метрике народне обзиром на стихове других народа а особито Словена 1879
  • Њекоје, већином синтактичке разлике између чакавштине, кајкавштине и штокавштине 1887
                                     
  • Анкона је позната као важно поморско средиште. То је једна од најважнијих лука на Јадрану, а такође и средишња база италијанске морнарице за Јадранско море
  • су Индијанци били све више исељавани. Неочекивана тешка зима 1830 - 1831. је добила надимак зима дубоког снега Људи нису могли да путују од једног места
  • Димитријевић, Бојан Б. 2019 2. крајишки корпус Војске Републике Српске. Бања Лука Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих
  • катедрала. Тулон је прикључен Француској 1486, да би убрзо постао ратна лука Луку и њена утврђења су градили краљеви Шарл VIII и Луј XIV. Епидемија куге
  • Атлантика и Голфске струје. Њу одликују благе зиме и хладнија лета. Воде: Тенсберг се развио као морска лука улазу у велики залив града Осла, Ословски фјорд
  • Према процени, у граду је 2007. живело 46.900 становника. Еилат је такође и лука од стратешког и економског значаја. Након Арапско - израелског рата 1948. и
  • средоземна са елементима тропске. Зиме су изразито благе, а лета топла. Воде: Град Фуншал се развио ка прекоморска лука на Атлантском океану. Острвски водотоци
  • свежа и кратка лета са дугим и хладним зимама У овим пределима, преовладавају два годишња доба - лето и зима Јануарски просек мерења на подручју где

Users also searched:

...