Back

ⓘ Лавослав Хорват




                                     

ⓘ Лавослав Хорват

Лавослав Хорват, био је југословенски и хрватски архитекта, редовни члан Хрватске академије знаности и умјетности и ликовне групе "Земља”.

У Србији ће остати запамћен као један од најистакнутијих хрватских градитеља Београдa, како по броју тако и по значају архитектонских достигнућа, касних двадесетих и раних тридесетих година 20. века раздобља у коме је Хорват дефинисао свој коначни и препознатљив архитектонски стил, и касних 1950-тих, као један од главних протагониста хрватске модерне.

                                     

1. Живот и каријера

Рођен је 27. септембра 1901 у Вараждинским Топлицама у Аустроугарској, под именом Лавослав Кренеис, да би након усвајања од стране ковача Франциса Хорвата и његова супруге Славица, бабица која је присуствовала порођају, Лавослав добио презиме Хорват, које је задржа до краја живота.

Након што се 1906. године породица Хорват из Вараждинских Топлица преселила у Загреб, Лавослав је 1908. године уписао први разред јавне школе у ​​Самостанској, данас Варшавској улици у Загребу, у којој је школовање успешно завршио 1913. године. Потом се од 191. до 1917. школовао у Краљевској I гимназији у Загребу. Након завршетка средње школе прекинуо је на годину дана даље школовање због периферне парализе живца лица, због које ће доживотно имати птозу очног капка левог ока.

Од 1918. до 1922. године изучавао је архитектуру на архитектонском одсеку Државне средње техничке школе у ​​Загребу.

По окончању школовања, као млади сарадник, запослио се у архитектонском студију Рудолфа Лубинског у Палмотићевој 22, у Загребу, у коме је упознао архитекта Стјепана Планица, са којим ће бити везан доживотним пријатељством.

У јесен 1926. године, са четири године праксе у архитектури, Лавослав је био међу првим ученицима Школе за архитектуру Краљевске уметничке академије КУА код професора Драге Либера. Од 57 ученика Школе за архитектуру, само 18 студената је дипломирало у периоди од 1926. до 1943. Међу њима је био и Лавослав који је дипломирао 1935. године након девет година студија, и стекао звање академског архитекте. Након што је Иван Мештровић изабран за ректора Краљевске уметничке школе, он је врло брзо у Лавославу Хорвату, препознао уметнички таленат, занатску спсобност и добро познавање материјала, нарочито камена. Ценећи ове особине Мештровић повезује Лавослава Хорвата са Харолдом Билинићем, једним од његових најближих сарадника, са којим ће Лавослав активно радити током читаве сваоје каријере.

Од 1930. године Лавослав Хорват је самостално радии и стварао бројна архитектонсска дела., како у бившок Југославији тако и у иностранству.

По завршетку Другог светског рата, од 1945. године радио је у Министарству грађевинарства на обнови ратом прушених градова и насеља, а од 1946. ргодине у Националном институту за градитељство и дизајн у Загребу на проблемима индустријске архитектуре.

У периоду 1954 - 1962. водио је пројектни биро Хорват-Билинић, а од 1962 - 1973. радио је на Институту за архитектуру и дизајн.

У Загребу је предавао на Факултету за архитектуру, грађевинарство и геодезију од 1948 до 1959. и на Академији ликовних умјетности у Загребу од 1958. до 1973.

Од 1951. године дописни је члан, а од 1963. редовни члан Хрватске академије знаности и умјетности.

Излагао је са групом "Земља”, као један од главних протагониста хрватске модерне. Истражиово је примену нових облика у специфичним географским условима и пејзажу, грађевинске материјале и аутентичне архитектонске вредности Далмације.

Познато је да је Ладислав радио и уметничка дела по нацртима и идејама Ивана Мештривића - Павиљон на Тргу жртава фашизма и никада завршену цркву Христа Краља у Трњу, Загреб.

                                     

1.1. Живот и каријера Најзначајнији пројекти

  • 1955-59. - Хотел Југославија у Новом Београду
  • 1930-31. - Бановинска болница у Сплиту
  • 1930-31. - Купалиште Бачвице у Сплиту
  • 1934-38. - Мештровићев Дом умјетности заједно с Харолдом Билинићем и З. Кавурићем.
  • 1932-33. - Купалиште плоче у Дубровнику 1935., Властита кућа на Тушканцу, Вијенац кбр. 6
  • 1936. - Обитељска вила Б. Банца на Лападу
  • 1965-66. Хотел "Белведере” у Медулину. Основна школа "Марин Држић” у Загребу у Трњу, Основна школа "Даворин Трстењак” у Загребу у Трњу
  • 1929. - Окружни уред за осигурање радника у Београду I. награда
  • 1931-32. - На Фирулама обитељске куће Чулић у Сплиту
  • 1959-60. - Памучно-текстилни комбинат Бахр-Дар у Етиопији
  • 1946-73. - ТворницА и предионицА конца "Далматинка” у Сињу
  • 1954-58. - Зграда Савезне индустријске коморе у Београду на Теразијама
  • 1935-36. - Црква Госпе од Здравља у Добри у Сплиту
  • 1931. - Доминиканска гимназија у Болу на Брачу
  • 1962-63. - ХЕ "Сплит” у Закучцу крај Омиша
  • 1947-48. - Творница вагона и локомотива "Ђуро Ђаковић” у Славонском Броду
                                     

1.2. Живот и каријера Остали пројекти

Пројекти који су били на конкурсима:

  • 1930. - Хотел "Лазарети” у Дубровнику I. награда
  • 1939-40. - Регулациони план Дубровника
  • 1927. - Градска вијећница на Сушаку III.награда
  • 1933. - Државна штампарија у Београду
  • 1930. - Банска палача у Новом Саду
  • 1932. - Колонија вила у Строжанцу крај Сплита
  • 1947. - Пројекат за зграду Централног комитета Комунистичке партије Југославије, ЦК КПЈ, у Новом Београду II.награда
  • 1937. - Дом умјетности у Сплиту с Харолдом Билинићем
  • 1935. - Планинарски дом на Сљемену крај Загреба
  • 1927. - Пројект за пошту и поштанску штедионицу у Скопљу са Стјепаном Планићем I. Награда
  • 1933. - Бурза рада у Сплиту II. награда
Хорватова најзначајнија архитектонска дела у Београду
                                     
  • страном Теразија, значајно измењена. Теразије Лавослав Хорват Zrinka Paladino, Arhitekt Lavoslav Horvat i Udruženje umjetnika Zemlja Zagreb, Prostor
  • објекат садашње Болнице Свети Сава првобитно пројектовао архитекта Лавослав Хорват и за њега освојио прву награду на конкурсу из 1929. године, јер је
  • naime, poznati arhitekti zagrebačke škole moderne Mladen Kauzlarić, Lavoslav Horvat i Kazimir Ostrogović. Njihov projekat je predlagao beskompromisno modernistički
  • Љубљану и Трст. Погинуло је двоје људи, литограф Станић и банковни службеник Лавослав Сметана, а 29 људи је било тешко повређено. Земљотрес се догодио 9. новембра