Back

ⓘ Карађорђева Топола са Опленцем




Карађорђева Топола са Опленцем
                                     

ⓘ Карађорђева Топола са Опленцем

Карађорђева Топола са Опленцем представља јединствен национални симбол Србије, који сведочи о историјиским догађајима и знаменитим личностима, чији је утицај био од пресудног значаја не само за развој вароши Тополе, већ и ток српске историје 19. и 20. века. Као таква утврђена је за просторну културно-историјску целину са остацима Карађорђевог града и градским језгром Тополе, средиштем у коме је поникла династија Карађорђевић, својим културно-историјским и архитектонским вредностима, као и природним вредностима брда Опленац са Задужбинским комплексом Краљ Петар I, одлуком Владе Републике Србије бр. 633-9040/2006 од 12. октобра 2006. године.

Просторно културно-историјску целину обележава градитељско наслеђе формирано, са мањим прекидима, током владавине четири генерације ове породице, од 1811. до 1940. године. Историјски догађаји захваљујући којима је Топола постала оперативно седиште Првог српског устанка, седиште врховног вожда и уточиште многим народним првацима, били су од пресудног утицаја на њен развој као вароши. Приликом вредновања Карађорђеве Тополе са Опленцем извршена је анализа градитељског фонда на основу историјско - уметничког критеријума, при чему су узети у обзир и просветни, управно - јавни и трговачко - занатски аспекти наслеђа са посебним освртом на урбанистичко - просторне карактеристике.

Највреднији део градитељског фонда градског језгра Тополе, формиран од средине 19. до првих деценија 20. века, карактеришу различите стилске особености. Први објекти изван утврђења, подигнути у време владавине кнеза Александра Карађорђевића представљају примере старе градске архитектуре са упориштем у богатој традицији народног градитељства.

Очувани примери развоја Тополе с почетка 20. века су репрезентативно здање хотела Матејић, зграда старе градске школе, зграда Поште, зграда Апотеке, Дом проте Ђоке, Гостионица Прандовић, као и низ трговачко - стамбених објеката у Булевару Вожда Карађорђа и улицама кнегиње Марије и кнегиње Зорке.

                                     

1. Спољашње везе

  • "Историја краја”. Задужбина краља Петра I. Архивирано из оригинала на датум 11. 06. 2019. Приступљено 29. 4. 2019.
  • "Topola - Karadordev grad”. www.riznicasrpska.net. Приступљено 08. 08. 2019.
  • "Тополски записи VI” PDF. КЦ Топола. Приступљено 29. 4. 2019.
                                     
  • Богородице Карађорђева црква Карађорђева Топола са Опленцем Карађорђев град ТО Топола Приступљено 28. 4. 2019. Карађорђева Топола са Опленцем Завод
  • почела са радом. Део имовине имања и зграда је враћен. Већи део имовине није враћен до данас. Топола варошица Петрова кућа Карађорђева Топола са Опленцем
  • своју владавину са славном владавином свога деде, Вожда Карађорђа. Карађорђев град Задужбина Краљ Петар I Карађорђева Топола са Опленцем Завод за заштиту
  • За друге употребе, погледајте Топола вишезначна одредница Топола је градско насеље у Србији у општини Топола у Шумадијском округу. Према попису из
  • сјај. Карађорђева Топола са Опленцем Завод за заштиту споменика културе Крагујевац. Приступљено 1. 5. 2019. Тополски записи VI PDF КЦ Топола Архивирано
  • Карађорђева црква у Тополи налази се у склопу Карађорђевог града. Црква је посвећена Рођењу Пресвете Богородице и припада Епархији шумадијској Српске православне
  • За друге употребе, погледајте Карађорђево вишезначна одредница Карађорђево је насеље у општини Бачка Топола у Севернобачком округу, у Србији. Настало
  • 1876 - 1878 Детаљније: Невесињска пушка Детаљније: Први балкански рат Карађорђева Топола са Опленцем Радовањски луг Кула Ненадовића Споменик Доситеју Обрадовићу
  • Краљев подрум Карађорђев конак, , Карађорђева касарна. Законом из 1979. године, црква на Опленцу заједно са Карађорђевом Тополом проглашена је спомеником