Back

ⓘ Сталактит




Сталактит
                                     

ⓘ Сталактит

Сталактити пећински су купасти провидни шиљкови који висе са плафона пећине. Сталактити се састоје од калцијум-карбоната и налазе се у пећинама које су изграђене од минералног кречњака.

                                     

1. Како настају сталактити?

Калцијум-карбонат се лако раствара у води, а поготово уколико је она кисела, као што је случај са кишом. Наиме, док капи воде падају са облака ка Земљи, у њима се раствара мало угљен-диоксида из ваздуха. Молекули угљен-диоксида у води стварају веома слабу угљену киселину, тако да су капи кише увек благо киселе.

Киша која пада на Земљу пролази кроз земљани слој, креће се кроз шупљине у стенама и отиче у подземне воде. Ове, подземне воде можемо да приметимо уколико ископамо бунар. Подземне воде ће се сливати ка области нижег притиска као што је бунар ми ћемо моћи да пунимо кофе са водом из њега. Пошто је киша благо кисела, иста ова особина важи и за подземне воде, као и за све воде које теку кроз ваздух који увек садржи угљен-диоксид. Проласком поред кречњачких стена, ова вода у себи раствара малу количину калцијум-карбоната.

Током више милиона година, ове подземне воде мало по мало могу растворити толико кречњака од стена поред којих теку да формирају шупљине које постепено почињу да образују велике пећине. У већ формираним пећинама, подземне воде које капљу са њеног врха, таложиће мало раствореног калцијум карбоната тако да мале наслаге почињу да се појављују.

Најдужи сталактит на свету је у пећини Грута Реи до Мато у Бразилу. Дугачак је 20 метара. Други познати сталактит налази се у пећини Каунти Клер у Ирској.