Back

ⓘ Херцеговачко приморје




Херцеговачко приморје
                                     

ⓘ Херцеговачко приморје

Херцеговачко приморје је српска историјска област која је у раздобљу од средине 15. века до краја 17. века обухватала све приобалне крајеве у саставу тадашње Херцеговине, односно Херцеговине Светог Саве и потоњег Херцеговачког санџака.

                                     

1. Историја

Од постанка средњовековне Херцеговине, па све до склапања Карловачког мира 1699, Херцеговачко приморје је обухватало две регије, северну и јужну. Северни део се простирао од ушћа реке Цетине до ушћа реке Неретве, док је јужни део обухватао обалски појас од старе жупе Драчевице до Рисна, са Херцег-Новим као најзначајнијим местом. Између та два дела Херцеговачког приморја простирала се Дубровачка република. Током Првог морејског рата 1684-1699, највећи део Херцеговачког приморја освојила је Млетачка република. Према одредбама Карловачког мира из 1699. године, та подручја су и званично издвојена из састава Херцеговачког санџака и прикључена Млетачкој Далмацији. Након тога, појам Херцеговачког приморја сведен је на два веома узана појаса: око Неума на северу и око Суторине на југу. Те две области нису биле прикључене Млетачкој Далмацији, заслугом Дубровачке републике, која није желела да има директну територијалну везу са млетачким поседима, те је стога Неум уступила Херцеговачком санџаку. Као последњи остаци Херцеговачког приморја, Неум и Суторина су остали под турском влашћу све до 1878. године, када су потпали под аустроугарску окупацију. Неум је трајно остао у саставу Херцеговине, као последњи остатак Херцеговачког приморја, док је Суторина по окончању Другог светског рата прикључена новоствореној федералној јединици Црној Гори.

Успомена на некадашње Херцеговачко приморје очувала се у званичном називу Српске православне епархије захумско-херцеговачке и приморске, у коме се приморска одредница односи на приморске крајеве древних српских области: неретљанске, захумске, травунске и конављанске, односно на приморске крајеве потоње Херцеговине Светог Саве.

                                     
  • борцима, у саставу Херцеговачког партизанског одреда повукао у западну Босну. Тамо је од ових бораца била формирана Десета херцеговачка ударна бригада, са
  • раширена култура. Двогодишња зељаста биљка прије је била главна купусњача у приморју и медитеранским висоравнима и до 1.800 m надморске висине. Познати су многи
  • области Хумске Земље и Травуније данашња Херцеговина, са дубровачким приморјем У другој половини 12. века, Хумском Земљом је владао велики кнез Мирослав
  • често га нападају хајдуци из Приморја и Далматинске загоре. Код Љубушког, у Клобуку, је рођен Иван Мусић, херцеговачки војвода и вођа устанка против
  • западу, од које је дијели ријека Неретва, Старе Херцеговине на истоку, и Приморја на југу. Ова регија представља територију источне обале ријеке Неретве
  • налази у Дражином долу у Републици Српској. Припада Епархији захумско - херцеговачкој Храм је посвећен Светом Клименту, а подигнут је крајем 16. вијека.
  • централном банком за Босну и Херцеговину 1913. основао Српску центалну банку за Приморје у Дубровнику. Банка је преузела активу и пасиву Централне касе. Српска
  • За вријеме турске власти, исти просторни опсег задржао је и тадашњи Херцеговачки санџак. Подручје данашње Старе Херцеговине је све до новијих времена

Users also searched:

...