Back

ⓘ Перчин




Перчин
                                     

ⓘ Перчин

Перчин је мушка фризура, коса исплетена у кику која је падала преко леђа. У давна времена готово је подразумевано да мушкарац има дугу косу и браду, које су симболизовале његову зрелост и мушкост. У средњовековној Србији, нарочито у време цара Душана, једна од најтежих казни за какав преступ било је шишање косе и браде.

Код старих народа, Индуса, Персијанаца, Трачана и других, већина мушкараца је носила дугу косу. Грци су тек у 5. веку нове ере почели најпре да скраћују косу, а од 2. века да је шишају и обликују у фризуру. Римљани су преузели од Грка кратке фризуре, док су варвари иза њихових граница, као и они који су током велике сеобе народа преплавили Европу, и даље носили дугу косу.

                                     

1. Перчин у Србији

У крајевима у којима су живели Словени, потом и Срби, дуго се задржала најраспрострањенија мушка фризура - дуга кика или перчин. За властелу и великодостојнике дуга коса се просто подразумевала. У Србији су скоро до краја Првог српског устанка мушкарци носили перчине. Испреплетена кика пуштена низ леђа која је вирила из шубаре или феса представљала је мушкост и снагу. Сви јунаци народне поезије и других предања били су бркати, брадати и наравно дугокоси.

Забележено је да је 1810. године сам вожд Карађорђе одсекао свој перчин и наредио војницима да ураде исто. Разлог је био тај што је Карађорђе приметио да Турци у бојевима хватају Србе за перчине и одсецају им главе. Међутим, и Турци су носили перчин, па је једна од претпоставки да је перчин укинут и зато да би се српски ратници и визуелно разликовали од Турака. У Црној Гори ће исту наредбу и из истих разлога издати Митрополит Петар II Петровић Његош.

Карађорђе нареди да се сви војници шишају. Заповест ту изврше сви, а неколико села у смедеревској нахији одговоре војводи Вујици:" Доста је Карађорђу што заповеда нашим главама, а наше ће главе заповедати нашим кикама!”

Вујица то јави Карађорђу а Ђорђије груне с војском у село Азању и опколи неошишане Азањце са заповешћу: или да се ошишају или ће да пуца. У Ђорђије није било шале. У то се јави један ђаволаст младић па викне: "Море, људи! За кике оће човек да нам узме главе! Та, докле је глава биће и кика!"

И сви, ма и са гунђањем, пристану и ошишају се.

И поред тога, искорењивање перчина међу српским народом није ишло лако, иако је на томе радио лично и кнез Милош Обреновић. Срби се нису радо одвајали од овог традиционалног обичаја и мушког поноса, те су се опирали новој моди готово кроз цео 19. век. Обичај да савремени мушкарац носи кратку косу имао је исто онолико практичних узрока као и у Карађорђево време, потиче од прописа којима се војска борила против вашки и болештина које су оне преносиле, а нарочито тифуса.

                                     
  • дон Мирко Комадина Главни Весна Томинац Матачић Вишња Дошен Главни Јелена Перчин Миранда Жеравица Главни Владимир Посавец Тушек Дарио Жеравица Главни Катја
  • носили капу крушкару. Војници су такође пуштали дугу косу, и плели је у перчин за разлику од Турака који су бријали главе. Оружје је у почетку било разнородно
  • 2017. Мayhem Партнер 2019. Погрешан човек Поповић 2019. Шифра Деспот Јосип Перчин 2019. Петак 13. II Ђаво Гојков отац 2020 - е 2020. Државни службеник Осман
  • којима је свирао своје и туђе композиције. У то време је косу плео у дугачак перчин на глави је носио хеклану капицу, изучавао је мудрости индијске филозофије
  • Dorotea Google books изд. Tipografia Emiliana. Приступљено 14. 11. 2019. Perčin & Malešević 1997, стр. 61 - 67 Klajn, Ivan. Rečnik jezičkih nedoumica 4.
  • Глумац Улога Ален Ливерић Џиво Кнего Барбара Билић Јудита Кнего Јелена Перчин Деша Шимуновић Борис Лер Маро Кесовија Ана Квргић Дијана Кесовија Драган
  • Лена Гајс Маша Дејановић Тена Гајс Николина Пишек Луција Елезовић Јелена Перчин Дуња Диздар Иван Херцег Дино Поповић Иван Пашалић Горан Гого Диздар Лена

Users also searched:

...