Back

ⓘ Милош Хаџић




Милош Хаџић
                                     

ⓘ Милош Хаџић

Милош Хаџић, културни и политички радник, управник Српског народног позоришта у периоду од 1958. до 1979. године и тај период се сматра "златним добом СНП-а".

                                     

1. Биографија

Непосредно по рођењу, заједно са оцем Стеваном и мајком Јованом, рођ. Ђук, сели се из Црне Горе у Војку, где се породица трајно настањује.

Супруга му је била глумица СНП-а Јелица Бјели. Хаџић је умро 1989. године у Новом Саду и сахрањен је на новосадском Градском гробљу.

                                     

1.1. Биографија Образовање

  • 1955. је апсолвирао југословенску књижевност и српско-хрватски језик на Филозофском факултету у Београду.
  • 1932. завршава основну школу у Војки;
  • 1941. завршава пети разред учитељске школе у Београду и
  • 1940. завршава гимназију у Земуну;
                                     

1.2. Биографија Ратно доба

Током Другог светског рата, од 1941. учествује у НОП-у. Био је секретар партијске ћелије у Војки, илегалац у Београду, партизански учитељ и секретар Српског комитета КПЈ за Сремске Карловце.

                                     

1.3. Биографија Културни радник

  • 1948-1949. био је секретар Савеза културно-просветних друштава АП Војводине ;
  • 1947-1948. био је главни уредник Слободне Војводине;
  • 1953-1957. био је покрајински секретар за образовање, науку и културу у Извршном већу Војводине ;
  • 1950. био је повереник за културу ГНОО за Војводину.
  • Био је један од утемељивача Стеријиног позорја 1956 и дугогодишњи члан његових управних органа;
  • 1953-1955. био је секретар Матице српске и члан Правописне комисије Новосадског договора о језику 1954;
  • 1958-1979. био је управник Српског народног позоришта у Новом Саду;
  • 1957-1958. био је директор Радио Београда;
  • 1979-1983. је радио као саветник председника скупштине САПВ и био је члан покрајинског комитета КПЈ.
                                     

2. Српско народно позориште

Милош Хаџић је после Антонија Хаџића, свог далеког претходника и презимењака, био управник СНП-са најдужим стажом 21 годину.

У потпуности је био посвећен Позоришту и својом богато развијеном општом културом као и урођеним инстинктом за уметност, својим дубоким познавањем сценског стваралачког поступка и веровањем у трајну учинковитост квалитетног позоришног дела на свест и живот публике, доприносио је одржавању високог нивоа театарске праксе у матичној кући, али и шире.

                                     

2.1. Српско народно позориште Репертоар

Репертоарска политика Милоша Хаџића базирала се на најквалитетнијим позоришним домаћим и страним делима те је Српско народно позориште довела до процвата, односно, поставила га у први ред позоришних кућа у земљи, не само по старини и традицији, већ управо и по квалитету садржаја које је изнедрило из себе.

О тој репертоарској политици сведочи и Дара Чаленић која је у то време била млада глумица:

Играо се врхунски домаћи и страни репертоар, тако да смо ми млади глумци учили на правим текстовима. Играо се Стерија Поповић, Иво Војновић, Радоје Домановић, Бранислав Нушић, Ђорђе Лебовић и други, а од страних Шекспир, Шилер, Достојевски, Лорка и Сартр.

Што се тиче Драме, која је била тематски ужа област Милоша Хаџића, залагао се да се да се на репертоар редовно уводе нова, тј. прва извођења домаћих савремених драмских писаца, па чак и по цену повремених театарских бродолома. На тај начин је Позориште почело да се пробија новим путем, што је било прихваћено и у Позоришту, али и у јавности. Оваквом оријентацијом уобличавала се у СНП-у и суштинска програмско-репертоарска концепција будућег Стеријиног позорја.

Трагањем за аутентичним вредностима наше литературе дошло се до тога да се на сцени СНП-а приказују представе: Страдија Радоја Домановића, Песма Оскара Давича, Избирачица Косте Трифковића, Пера Сегединац Лазе Костића, Кристифор Колумбо Мирослава Крлеже, Халелуја Ђорђа Лебовића, Викторија Ђорђа Лебовића, Фамилија Софронија А. Кирића Јакова Игњатовића, Трактат о слушкињама Богдана Чиплића, Село Сакуле, а у Банату Зорана Петровића, Награжденије и наказаније Јоакима Вујића, Лажа и паралажа, Кир Јања и Покондирена тиква Јована Стерије Поповића идт.



                                     

2.2. Српско народно позориште Високи стандарди

Пред позоришне ствараоце је Милош Хаџић постављао високе захтеве, али их је и подстицао у напорима за постизањем великих резултата. Био је строг, принципијелан и поуздан оцењивач радних и уметничких домета, градио је и изградио критеријуме вредновања који су прелазили окриље матичне куће и постајали део мњења и делања многих посленика театра.

Често се, а нарочито у тренуцима када би будућа представа почела да "тоне ” на генералним пробама, активно мешао у рад редитеља. Истанчаног уха за сваки погрешан акценат одаслат са сцене, развијеног осећаја за неискреност у интерпретирању улоге, беспоговорно је инсистирао на унутрашњој основи као покрићу изреченог, на истини, искрености и непосредности изговореног. Бескомпромисно је критикаовао када је било потребно, и мирно пратио рад запослених када је било све у реду.

За време мандата Милоша Хаџића на месту управника СНП-а, Драма СНП се сврстала по броју учешћа и освојених награда на Стеријином позорју, међу најуспешније југословенске драмске ансамбле. У том периоду је чак осамнаест представа учествовало на Југословенским позоришним играма, освојивши чак двадесет и једну Стеријину награду. Правим потезима и добрим иницијативама Милоша Хаџића, глас о квалитетном раду и наступу Српског народног позоришта далеко се чуо. Гостовања СНП-а протезала су се од најскривенијих места у Војводини до великих позоришних центара широм Европе па и даље, а добро осмишљеним репертоаром су достојно презентовали југословенску сценско-музичку уметност.



                                     

3. Награде и признања

  • Поводом 150. годишњице СНП-а, на Дан СНП-а 28. марта 2012, у првом фоајеу у приземљу откривена је његова биста рад вајара Стевана Филиповића.
  • На предлог лингвисте Михаила Стевановића, марта 1983. проглашен је за почасног члана Матице српске.
  • Награда "Партизански учитељ" ;
  • Повеља са Стеријином златном медаљом и Стеријином значком и специјалне Стеријине награде за нарочите заслуге на унапређењу југословенске позоришне уметности и културе;
  • Октобарска награда Града Новог Сада;
  • Златна медаља "Јован Ђорђевић" ;
  • Српско народно позориште је 1999. издало монографију Милош Хаџић
  • Орден за храброст, Орден рада II и I реда, Орден братства и јединства II реда, Орден заслуга за народ III реда;
  • Пролаз између Његошеве улице и Успенске цркве у Новом Саду, где се налази и службени улаз СНП-а, од 27. марта 1993, носи име Пролаз Милоша Хаџића.
                                     
  • Јован Хаџић псеудоним Милош Светић Сомбор, 8 19. септембар 1799 - Нови Сад, 4. мај 1869 је био српски књижевник из XIX века, који је био један од противника
  • сина свештеника Јован Хаџић из Бабине Луке, који је био старатељ деце војводе Петра Николајевића и кћерку Сару. О. Јован Хаџић 1777 - 1830 син Хаџи - Рувимов
  • другом браку Теодора и Вишње родио се најпре син Милош а касније Јован 1786 и Јеврем 1790 Милош је имао тешко детињство, јер му је отац рано умро
  • Милош Жутић Београд, 16. новембар 1939 - Београд, 30. август 1993 је био српски филмски и позоришни глумац. Милош Жутић је рођен 16. новембра 1939.
  • његово писмо Лазару Сочици од 15. октобра 1875. године под именом Вуле Хаџић Глас Црногорца, бр. 49., Бој на Муратовицу. Цетиње. 1875. стр. 12. Andrijašević
  • Стефанеску Карановић Војин Милосављевић Милош Нешић Лука Младеновић Филип Рајовић Урош Јерковић Стефан Хаџић Јован Ћирић Давид Вукотић Радован Вишњић
  • Розмировић, Георгије Станковић и Јован Хаџић Први председник Матице српске био је правник и књижевник Јован Хаџић а први формално изабрани секретар правник
  • југословенски филм из 1966. године. Режирао га је Фадил Хаџић а сценарио су писали Фадил Хаџић и Меша Селимовић. Прича о партизанској чети из бунтовног
  • пољопривреду - Бошко Димитријевић савезни секретар за спољну трговину - Мухамед Хаџић Стојан Андов Момчило Ћемовић Душан Глигоријевћ Трпе Јаковљевски Иво Јеркић
  • министар војске и морнарице 1. децембар 1918 - 30. март 1919. Стеван Хаџић министар војске и морнарице 30. март 1919 - 19. фебруар 1919. Бранко