Back

ⓘ Građanska (narodna) inicijativa




                                     

ⓘ Gradanska (narodna) inicijativa

Gradanska ili narodna inicijativa je oblik neposredne demokratije u kome punoletni gradani predlažu skupštini donošenje odluka iz njene nadležnosti.

                                     

1. Istorijat

Gradanska inicijativa, kao oblik neposredne demokratije, nastala je u Švajcarskoj i ima dugu tradiciju na lokalnom nivou u ovoj državi. Amandmanima na Ustav Švajcarske iz 1891. godine zvanično je uvedeno pravo na pokretanje izmene Ustava Švajcarske sa 100.000 potpisa birača koja mogu da se prikupe u roku od 18 meseci. Pod uticajem Švajcarske, od 1898. do 1918. godine 19 federalnih države u SAD omogućile su predlaganje propisa putem gradanske inicijative. Posle II svetskog rata Japan, Italija i Nemačka uvode gradanske inicijative kao način predlaganja propisa

Nakon pada Berlinskog zida počinje novi ciklus usvajanja gradanske inicijative kao načina direktnog učešća gradana u proces odlučivanja. Od tridesetak zemalja koje su po završetku hladnog rata usvojile nove ustave, samo tri ni dalje nemaju nikakvih elemenata referenduma ili gradanske inicijative, već se forme neposrednog učešća gradana u donošenju odluka ugraduju u stare ustave, kao npr. u Italiji

U Republici Srbiji gradansku narodnu inicijativu ureduju Ustav, Statut Vojvodine, Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi i Zakon o lokalnoj samoupravi. Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi iz 1994. godine ureduje postupak sprovodenja gradanske inicijative na veoma restriktivan način. Rok od samo sedam dana za prikupljanje potpisa birača za podršku gradanskoj inicijativi najkraći je na svetu. Praksa u drugim državama je da rok za prikupljanje potpisa za gradansku inicijativu rok traje nekoliko meseci, a ne nekoliko dana. Jedino je Republika Srpska u Zakonu o referendumu i gradanskoj inicijativi iz 2010. godine prepisala rok od sedam dana iz srpskog zakona.

Zbog restriktivnog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi iz 1994. godine i ignorisanja gradanskih inicijativa od strane skupštinskih vladajućih stranaka tokom 25 godina primene zakona veoma mali broj inicijativa gradana je usvojen. U Beogradu, Kragujevcu i Nišu nije pokrenuta ni jedna gradanska inicijativa u lokalnoj skupštini. U Novom Sadu pokrenute su 3 gradanske inicijative, a usvojena je jedna o promeni područja MZ "Adice" iz 2004. godine. Pored Novog Sada, autoru ovog teksta poznata je samo još jedna uspešna narodna inicijativa iz Ivanjice. U Skupštini AP Vojvodine pokrenuto je 6 gradanskih inicijativa od kojih je održana rasprava samo o jednoj i nije usvojena. U Narodnoj skupštini Republike Srbije nije usvojen ni jedan zakon na osnovu predloga gradanske inicijative. Bilo je slučajeva da Vlada Srbije preuzme deo predloga zakona iz gradanske inicijative i predloži Narodnoj skupštini za usvajanje. Poslednji slučaj je tkz. Tijanin zakon koji je predložen Narodnoj skupštini za usvajanje novembra 2017. godine na osnovu gradanske inicijative, a usvojen maja 2019. godine kao predlog Vlade. Zakon o sprovodenju Ustava iz 2006.g. propisao je rok u kome svi zakoni moraju da se usaglase sa novim Ustavom do kraja 2008. godine. Jedan od tih zakona je i Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi.

U Republici Srbiji postoji tri oblika gradanske inicijative koje se sprovode na osnovu Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi:

  • Inicijativa za javnu raspravu je najnoviji oblik gradanske inicijative za održavanje javne rasprave u jedinici lokalne samouprave. Izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi iz 2018. godine uvedeno je pravo da 100 birača mogu predložiti održavanje javne rasprave u jedinici lokalne samouprave. Medutim, zakonom nije predvideno da javna rasprava mora da bude samo iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave.
  • Legislativna inicijativa je predlaganje usvajanja opštih akata na osnovu gradanske inicijative. Za izmenu Ustava Srbije potrebna je podrška 150.000 birača. Za usvajanje zakona u Narodnoj skupštini 30.000 birača. Za usvajanje odluka u Skupštini AP Vojvodina 10.000, za usvajanje odluka u skupštinama jedinica lokalnih samouprava najmanje 5% birača. Jedino u Beogradu za predlaganje pravnih akata iz nadležnosti skupštine grada potrebno je obezbediti podršku od 30.000 birača manje od 5%.
  • Referendumska inicijativa je pokretanje gradanske inicijative za održavanje referenduma. Na zahtev 100.000 birača Narodna skupština Republike Srbije raspisuje referednum iz svoje nadležnosti.