Back

ⓘ Мала пијаца (Београд)




Мала пијаца (Београд)
                                     

ⓘ Мала пијаца (Београд)

Мала пијаца основана је у првој половини 19. века у кварту Савамалски у Београду. Налазила се између хотела Бристол и Београдске задруге до Јаворске улице, данашња Улица Светозара Радића, све до дрвара.

                                     

1. Историја

Мала пијаца је често у народу називана Мали пијац. Налазила се у близини реке Саве често је плављена. Поплаве су одавно ушле чак и у кафанску поезију, па су сви градски боеми знали и певали песму Београдски Мали пијац потопила Сава. Мали пијац налазио се у околини данашњег хотела Бристол, а изливање Саве на њеној десној обали, пре Другог светског рата, била је уобичајена појава.

Године 1864. Мала пијаца је променила назив у Пијаца Светог Николе.

                                     

2. Изглед Мале пијаце

На Малој пијаци су се окупљали трговци са свих страна и дуго је била синоним за целокупну београдску трговину. Због честих поплава је затворена.

Крст са Малог пијаца

На средини те пијаце дуго се налазио један крст од црвеног мермера ограђен гвозденом оградом. Тај крст је подигао о свом трошку београдски трговац Ћира Христић, као знак да се улази у хришћанску државу. Крст је подигнут у знак сећања на Карађорђеве устанике. У близини је била и кафана Спуж, мала лађарска кафана названа по лађарском знаку спужасти кљун лађе. Постављен је децембра 1862. године и као симбол победе над Турцима. Године 1909. је уклоњен са тог места и пребачен у парк код хотела Бристол где се и данас налази.

                                     

3. Занимљивости

  • У Београдским општинским новинама објављено је који делови вароши су у систему чишћења. Кад је реч о Малој пијаци чисти се цео калдрмисан простор све до дрварских плацева.
  • Одношење ђубрета из кварта Савамалског, са Мале пијаце је понедељком, као и у улицама Савска, Краљева Марка, Мајданска.
                                     
  • папучара, 1926. године је подигнута пијаца која и данас постоји и носи назив по великом добротвору Каленић пијаца Задужбина Влајка Каленића Задужбина
  • Словени су око 520. Београд је неколико пута прелази у посед Византије, Бугарске, Угарске и Србије. Османско царство је освојило Београд 1521. и касније у
  • Сателитска пијаца Игралиште фудбалског клуба Младост Графит на Новом Насељу - Српски којоти, навијачи фудбалског клуба Младост Улица на Малом Сателиту
  • Цветкова пијаца Звездара шума Булбулдер Велики Мокри Луг Војвода Мишић Војвода Путник Врачарско поље Вуков споменик Звездара Зелено брдо Липов лад Мали Мокри
  • венцу, пијаца Зелени Венац као један од највећих маркета под отвореним небом и једно од највећих чворишта јавног градског превоза у Београду Са осталим
  • Острошког. Поред школе се налази тржни центар, а на брду се налази зелена пијаца где доносе свеже намирнице из разних делова Србије. На Бањици се налази
  • пијаце протеже се паралелно са Булеваром краља Александра испод Булевара прелази Устаничку улицу и завршава се код Првомајске улице у насељу Мали
  • идејом да Прокоп постане један од нејлепших делова Београда План није реализован. Суседна Јатаган мала која је била у још горем стању од Прокопа, коначно
  • минута. Локација снимања серије Камионџије је Београд претежно Петлово Брдо, Пећарска улица код Ђерам пијаце и Калемегдан. Камионџије Ртс. Приступљено

Users also searched:

...