Back

ⓘ Рашка епархија




Рашка епархија
                                     

ⓘ Рашка епархија

Рашка епархија је древна српска православна епархија, која је постојала од почетка 11. до почетка 19. века. Средишња област ове епархије налазила се у Рашкој жупи, на простору око Старог Раса. Рашка епископија је првобитно била у саставу Охридске архиепископије, а почевши од 1219. године њено подручје се налазило у саставу новоустанвљене српске аутокефалне Жичке архиепископије и потоње Пећке патријаршије. У раздобљу од 1557. до 1766. године, била је једна од најзначајнијих епархија у саставу обновљене Српске патријаршије, а тадашњи рашки јерарси су носили почасни наслов митрополита. Поједини рашки митрополити су бирани и на положај српског патријарха. Након укидања Пећке патријаршије, Рашка епархија је потпала под управу Цариградске патријаршије, која је 1808. године ову епархију спојила са Призренском епархијом, чиме је створена обједињена Рашко-призренска епархија.

                                     

1. Историја

Археолошки налази из позноантичког периода сведоче о присуству раног хришћанства у широј области око слива реке Рашке. Извори из 6. века сведоче да је за време владавине византијског цара Јустинијана I 527 - 565 на том подручју постојао утврђени град Арса лат. Arsa. Почевши од 535. године, та област се налазила под јурисдикцијом Архиепископије Јустинијане Приме. Археолошки остаци црквених грађевина из тог периода пружају основу за претпоставку о постојању епископије, која је свакако пропала током сеобе народа. Такође постоји претпоставка да је та епископија обновљена након покрштавања Срба и учвршћивања хришћанства у Кнежевини Србији, током 9. или 10. века.

Изричита потврда о постојању епархије на том подручју потиче са почетка 11. века, пошто се Рашка епископија почевши од 1019. године налазила у саставу Охридске архиепископије. Током 11. и 12. века, Рашка епархија је била најзначајнија црквена установа у великожупанској Србији. Почевши од 1219. године, њено подручје се налазило у саставу аутокефалне Жичке архиепископије.

За време турске власти, Рашка епархија је била једна од најзначајнијих епархија у саставу обновљене Српске патријаршије 1557 - 1766, а тадашњи рашки архијереји носили су почасни наслов митрополита. Поједини рашки митрополити су доспели и до положаја српског патријарха, као на пример Гаврило I Рајић и Арсеније IV Јовановић. Подручје ове епархије је тешко пострадало крајем 17 века, у време Велике сеобе Срба 1690 под патријархом Арсенијем III, а додатно је пострадало 1737. године, за време нове сеобе, под патријархом Арсенијем IV. Митрополит рашки и новопазарски Јефтимије Дамњановић је 1737. године са Патријархом Шакабентом прешао у Аустрију. Тамо је "конфирмиран" од стране цара Карла, преко дворског ратног савета и камаре 1739. године за епископа вршачког.

Након укидања Пећке патријаршије од стране фанариота 1766, Рашка епархија је потпала под непосредну управу Цариградске патријаршије, која је 1808. године ову епархију спојила са Призренском епархијом, чиме је створена обједињена Рашко-призренска епархија.

Након 1999. године, покренути су предлози за обнављање посебне Рашке епархије. Ово питање је разматрао и од стране Светог архијерејског сабора СПЦ који је на пролећном заседању 2011. године усвојио закључак о постојању оправданих пастирских разлога за будућу обнову древне Рашке епархије. Спровођење овог закључка је одожено до наступања повољнијих прилика.

                                     

2. Спољашње везе

  • Манастири Епархије рашко-призренске
  • Званична страница Епархије рашко-призренске
  • Вечерње новости 2017: Корак до Рашке митрополије
  • Историјат Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске, Пројекат Растко
                                     
  • нове Захумско - рашке епархије којој је припао и овај манастир. Остао је у њеном саставу све до 1931. године, када је Захумско - рашка епархија укинута и прикључена
  • Епархија жичка је епархија Српске православне цркве. Седиште епархије се налази у Краљеву где је и Саборна црква. Надлежни архијереј је епископ Јустин
  • Епархија милешевска је епархија Српске православне цркве. Надлежни епархијски архијереј је Атанасије Ракита а седиште епархије налази се у Пријепољу
  • Епархија банатска је епархија Српске православне цркве. Надлежни архијереј је епископ Никанор Богуновић а седиште епархије се налази у Вршцу, где су
  • православни манастир у епархије будимљанско - никшићка. Изграђен је у 19. вијеку. Када је 1878. године створена Захумско - рашка епархија донета је одлука да
  • од Епархије рашко - призренске. Њен оснивач и до 21. новембра 2020. године верски поглавар био је рашчињени епископ Артемије Радосављевић Епархија рашко - призренска
  • Рожај. Ова епархија је укинута већ 1956. Каснијим формирањем Епархије будимљанско - никшићке 2001 заправо је обновљена Захумско - рашка епархија у нешто измијењеним
  • Епархија шумадијска је епархија Српске православне цркве. Надлежни архијереј је епископ Јован Младеновић а седиште епархије се налази у Крагујевцу.
  • Епархија зворничко - тузланска је епархија Српске православне цркве. Надлежни архијереј је епископ Фотије Сладојевић а привремено сједиште епархије се
  • поистовећивати са Епархија нишавска. Епархија нишка је епархија Српске православне цркве. Надлежни архијереј је епископ Арсеније Главчић а седиште епархије се налази
  • Епархија будимљанско - никшићка је епархија Српске православне цркве. Надлежни архијереј је епископ Методије Остојић а сједиште епархије се налази у

Users also searched:

...