Back

ⓘ Мирко Комненовић




Мирко Комненовић
                                     

ⓘ Мирко Комненовић

Завршио је трговачку академију у Марибору, 1887. Дипломирао је школу модерних језика у Швајцарској. Био је члан "Српске Зоре", сарадник "Привредника", оснивач "Српске кредитне задруге" у Херцег-Новом, потпредсједник "Савеза српских привредних задруга на Приморју". Мирко има највеће заслуге за подизање модерног хотела "Бока" и ботаничког парка око хотела. Још прије рата одржавао је везе са војним и политичким врхом Краљевине Србије. Оснивач је Српског Сокола у Херцег-Новом 1910. и први старјешина "Српске соколске жупе на Приморју". Члан је главног одбора "Уједињеног српског соколства". Кад је српска војска у Првом балканском рату избила на Јадранско море, Мирко је успио да успостави контакт 12. марта у Сан Ђовани ди Медуа и преда команданту луке, мајору Селимиру Остојићу, драгоцјени извјештај војне природе. Наиме брод друштва "Козулић" који се налазио у Котору превозио је пушке за Албанију. Захваљујући овим подацима српска војска је пресрела брод и заплијенила пушке.

                                     

1. Делегат Владе Краљевине Србије у Русији 1915-1919.

На почетку Првог свјетског рата затворен је на острву Мамула. Услијед тешких услова у затвору, затвореници обољевају и Мирку је одобрен одлазак у болницу у Дубровник. Аустријске власти га интернирају као таоца у Трст. У Трсту се Мирко повезао са нашим људима и успио да пребјегне у Италију. Отишао је у Србију и јавио се као добровољац предсједнику владе Николи Пашићу. Пашић га као делегата владе Србије шаље у Русију да сакупља добровољце међу заробљеницима-јужним Словенима. У логору Дарница код Кијева Мирко почиње свој рад. Окупља и Чехословаке а успијева организовати и 3.000 Француза из Алзаса. Мирко успијева организовати око 30.000 добровољаца за вријеме свог боравка у Русији. У мају 1918. године одлази у Москву, проналази предсједника владе Керенског и успијева да га пребаци у Мурманск, гдје га предаје команданту француске флоте. У априлу 1919. године Мирко поново одлази у Русију у тајну мисију. Један од задатака је да сазна истину о страдању породице Романов.

                                     

2. Политички рад у Краљевини Југославији

На листи Николе Пашића и Љубе Јовановића побјеђује на изборима за скупштину 1923. и 1925. године у Боки Которској. Године 1930. постављен је за општинског начелника Херцег-Новог. На мјесту начелника остаје до 1935. године када побјеђује на изборима за скупштину на листи предсједника владе Јевтића.

У новој влади Мирко је министар физичког васпитања народа и заступник министра социјалне политике и народног здравља. Мирко Комненовић и његова супруга Олга су оставили велику задужбину свом граду. У њиховој кући се данас налази Музеј града Херцег-Новог. Умро је 28. марта 1941. године. Кад су Италијани ушли у Херцег-Нови 17. априла 1941. наредили су да се Мирков гроб отвори да би се увјерили да је стварно мртав.

                                     

3. Одликовања

  • Орден Светог Саве II степена
  • Југословенска круна IV степена
  • Орден Светог Саве III степена
  • Чешки Официрски револуционарни крст и
  • Руски орден Свете Ане II степена
  • Руски орден Светог Владимира IV степена
  • Орден Белог орла са мачевима IV степена
  • Орден Светог Саве I степена
  • Руски орден Светог Станислава V степена
                                     
  • удовица 1 еп. 1977 Иван Ђурђевић Доктор Марковић 1 еп. 1977 Драгутин Комненовић Суповац Ии 1 еп. 1977 Витомир Крстић Домар 1 еп. 1977 Војислав Мићовић
  • Пољска Наталија Бацановић, Весна Деспотовић, Зорица Ђурковић, Јелица Комненовић Биљана Мајсторовић, Вукица Митић, Софија Пекић, Марија Тонковић Милан
  • Комадиновић Комановић Комарчевић Коматиновић Коматовић Комленовић Комљеновић Комненовић име Комнен Компировић Конатаревић Константиновић име Константин Кончаловић

Users also searched:

...