Back

ⓘ Споменик у Јанкиној падини




                                     

ⓘ Споменик у Јанкиној падини

Споменик у Јанкиној падини је спомен обележје у виду заравњене пирамиде са крстом на врху, везано за злочин у Првом свестком рату који су починиле бугарске окупационе власти 1915. године на простору Беле Паланке, Југоисточна Србија, стрељањем двадесет свештенике и једног официра из нишког краја.

                                     

1. Положај

Споменик у Јанкиној падини се налази на старом путу који из Беле Паланке води за Пирот преко Понора, код села Кременица. Удаљено је око 3 км од центра Беле Паланке. Административно припада општини Бела Паланка у Пиротском упрваном округу.

Изнад споменика у Јанкиној падини, на растојању мањем од километра, налази се чесма на Головршини, пропланку југоисточно од Беле Паланке, смештеном на падинама планине Страње и њеног благо заобљеног Поповог врха 798 м.

                                     

2. Историја

Злочину који се догодио 25. новембра по новом календару 1915. године, а преживела су га само два свештеника и један официр, који су касније и сведочили о том страшном дану и чину, претходи је процес бугаризације од стране Бугара након уласка у Ниш и окупације југоисточнод дела Србије, који је био праћен непрестаним уништавањем манастире, хапшењем свештенства и примењивањем бројних насилних метдода, како би овладали својом "западном покрајином”", и у којој су желеле да "ставе тачку на постојање Срба”.

Како су се скрнављењу манастира, цркава и споменика, извођењу проповеди у црквама и наставе у школама на бугарском језику и другим злочинима здушно супротставили свештеници, чиновници, учитељи., они су били изложени бројним тортурама и хапшењима од стране Бугара. Прво је интерниран епископ Доситеј, а затим и сви свештеници који су се у Нишу затекли првих дана рата.

У циљу репресалија крајем октобра 1915. године Бугарси су ухапсили већау групу грађана око 400 међу којима је било и 22 свештеника, 2 официра, и већи број учитеља и чиновника, који су заточени у затвору у нишкој тврђави под изговором да треба да добију валидна документа због упућивања на рад у Бугарску, спроведено је према Пироту.

Када је тужна поворк заточених свештеника, уз псовке и батине, стигла до Јанкова падине, у ноћи између 24. и 25. новембра 1915. године по новом календару, иза Големог камена код села Кременица одјекнули су куршуми. Настало је јаукање и самртни крик несретника. Потом су према казивању рањеног свештеника Јончића који је заједно са свештеницима Тихомиром Поповићем и официром Јованом З. Поповићем успео да побегне и сакрије се иза једног жбуна, бугарски солдати, уз псовке, гасом поливали стрељане и палили их.

Злочин у коме је страдало 20 лица, преживела су стицајем само два свештеника и један официр, који су касније и сведочили о том страшном дану и чину. Један од њих је био свештеник Милија Јончић из Пирота, који је након овог догађаја стигао до Беле Паланке, у којој је пресвукао свештеничку одору. Потом је као опанчар наставио да живи у Пироту, кријући се ве до 1917. године испод патоса у соби, јер су га бугарске власти даноноћно тражиле како не би после рата сведочио о овом злочину.

                                     

3. Опис споменика

На месту страдања српских свештеника и официра подигнут је 1995. године споменик са намером да се од заборава сачува сећање на тај страшан догађај.

Споменик у облику заравњене купе са металним крстом на врху, изливен је од бетона, а споља обложен каменим плочама ископаних са овог подручја. На бронзаној спомен плочи је изливерн следећи текст:

,Спомен обележје свештеномученицима, браниоцима српства, српске православне вере, српске земље, стрељаним 12. новембра 1915. године од бугарских окупатора, као упозорење наступајућим генерацијама православних верника, да се никада више не убијају, већ да се помажу и живе у слози и љубави.’’

На плочи су наведена и имена страдалих несрећника који су се нашли у тој првој ликвидираној групи свештеника:

  • Лука Марјановић,
  • Ђорђе Пешић из Смрдана,
  • браћа Јанко и Марко Јанковић,
  • Светозар Илић из Хума,
  • Милутин Миленковић, парох бошњачки,
  • Милан Марковић из Малче,
  • Драгутин Пешић из Јагличја,
  • Стојан Стаменковић, парох љубешки,
  • Јордан М. Ненчић, Драгомир Јовановић, Алекса Јовановић, Ђорђе Јовановић и Милан Поповић пиротски духовници,
  • Јован З. Поповић,
  • пароси нишки, Илија и Душан Поповић из Беле Паланке,
  • Киријак, јеромонах хиландарски, и
  • Станко Костић из Јаловик-Извора,
  • официри Таса Ђорђевић из Неготина и поручник Крајиновић.
  • Сава Петковић, парох ћићевачки,
  • Добросав Марковић,
  • Богосав Станић, парох рогљански,

Споменик је освештао тадашњи владика нишки, а данас патријарх српски Иринеј.